Апнеја у сну знатно повећава ризик од можданог удара

Стотине милиона људи широм света има спавалачку апнеју, поремећај спавања који укључује тешкоће при дисању, честа буђења и гласно хркање. Многи имају ове симптоме, али им стање није дијагностиковано.

Већ је познато да ово стање повећава ризик од озбиљних здравствених проблема као што су висок крвни притисак, дијабетес типа 2 и депресија.

Сада су амерички истраживачи открили више доказа о његовом утицају на срце. Апнеја у сну знатно повећава ризик од фибрилације срчаних преткомора, то јест преткоморско треперење и можданог удара, указују ови стручњаци.

О налазима студија које су спровели тимови са Станфорда, овог викенда, расправљају лекари на годишњем састанку Европског кардиолошког друштва, највећој светској конференцији за срце.

За потребе неколико студија које су укључивале стручњаке са Универзитета Станфорд, посматрано је око 1,7 милиона људи старости од 20 до 50 година током једне деценије.

Учесници студија са апнејом у сну имали су пет пута већу вероватноћу да развију фибрилацију срчаних преткомора и већу вероватноћу за мождани удар касније током живота.

Санџив Нарајан, професор кардиоваскуларне медицине на Станфорду и аутор студије, истакао је да су открили да је у случају апнеје у сну ризик од можданог удара 60 већи у односу на оне који немају апнеју.

„Апнеја у сну је заиста уобичајена, али је некако игноришемо јер мислимо да је тривијална или само мало сметња. До сада нико заиста није показао колики и какав ризик по здравље постоји“, рекао је Нарајан.

„То је оно што нас је заиста изненадило. А присутно је и код релативно младих особа. Мождани удар у тим случајевима могао би да уништи младе породице. Пацијента би могло да удаљи са радног места. Удар би уништио њихове животе у наредних 40 година”, објашњава Нарајан.

Апнеја у сну се дешава ако дисајни путеви постану сувише уски за време спавања. Ово спречава правилно дисање. Узроци апнеје нису увек јасни, али је доведена у везу са факторима као што су гојазност, широк врат, пушење и пијење алкохола и спавање на леђима.

Апнеја у сну умара плућа и срце

Фибрилација срчаних преткомора је стање срца које узрокује неправилан и често абнормално брз откуцај срца. Нормалан број откуцаја срца треба да буде редован и између 60 и 100 откуцаја у минуту када се одмарате.

„Када не можете да дишете, то оптерећује плућа све док се на крају не пробудите задихани. То даље ствара притисак на срце, што узрокује истезање у срчаним коморама, а то може изазвати фибрилацију преткомора, то јест њихово треперење. Друга теорија разматра периоде од десетак секунди током којих дође до пада нивоа кисеоника у крви као узрок додатног напора за срце“, наводи професор Најаран.

Апнеја у сну се понекад може лечити променама у начину живота као што су губитак тежине, престанак пушења и смањење уноса алкохола. Некима то, нажалост, не може да помогне па су приморани да користе специјални уређај назван CPAP (Continuous positive airway pressure machine).