Амброзија, жилави коров који се враћа и после 40 година
У другој половини августа почиње цветање амброзије, једног од најагресивнијих алергена, а висока концентрација полена тог корова у ваздуху остаје до средине јесени. Сваки пети становник Србије има реакцију на полен ове биљке, а пројекције показују да ће се наредних деценија осетљивост на амброзију на подручју Европе повећати двоструко, и то са садашњих 33 на 77 милиона људи.
У Закону о заштити ваздуха полен је окарактерисан као загађивач емитован из природе због негативног и штетног утицаја на здравље.
У последње две деценије, показује мониторинг, повећава се концентрација полена амброзије у ваздуху и све је више људи који показују симптоме алергије. Доњи праг концентрације који изазива алергијску реакцију је 30 поленових зрна по метру кубном.
Истраживања показују да петина људи у Србији показује симптоме алергије на амброзију.
„Kад смо почињали да радимо 2002. године, највеће дневне вредности за Београд биле су око 200 поленових зрна по метру кубном ваздуха, а ми смо појединих година за Београд имали и преко 900 по кубном метру. Тада су нам се јављале особе које никада нису имале проблеме са овим поленом. То је огромна концентрација овог алергена у ваздуху. То доказује да нисмо имали добре акције сузбијања овог корова“, каже Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине Србије.
Најјаче алергије на амброзију јављају се током августа и септембра. Чешће у градским срединама због веће концентрације угљен-диоксида, за који је утврђено да појачава алергени потенцијал полена амброзије за 60-90 одсто.
„Дуготрајно излагање честицама полена и аерозагађењу повећава запаљење у дисајним путевима и то није оно запаљење које изазивају микроорганизми него посебна врста хемијског запаљења које онда додатно делује на слузокожу, не само да изазива њено запаљење него изазива и промену структуре тих дисајних путева што је, у ствари, велики проблем јер они више не могу да врше своју функцију“, објашњава проф. др Бранислава Миленковић, пулмолог у Клиничком центру Србије.
Семе амброзије задржава способност клијања и до 40 година
Град Београд је усвојио Акциони план за сузбијање амброзије по којем до краја 2029. године треба да буде успостављен Интегрални систем мониторинга и сузбијања амброзије на целој територији Београда.
„Ако имате уређено подручје, добро формиран травњак на одређеном месту амброзија ће врло тешко успети да уђе и да опстане. Амброзија када формира семена може да формира хиљада семена на једној индивидуи у одређеним ситуацијама. Та семена задржавају клијавост до 40 година када доспеју у земљиште, тако да није довољно да их у уклоните само једне године и да мислите да сте решили проблем“, указао је др Томица Мишљеновић са Биолошког факултета.
Амброзија је у нашој земљи први пут регистрована 1953. године. Сматра се да је унета у Војводину са семеном гајених биљака Дунавом бродовима из Румуније и брзо се проширила у скоро целој земљи.
Коментари