Уместо протезе, можда ће захваљујући новом леку моћи да нам израсту и трећи зуби

Уколико се покаже безбедним и ефикасним код људи, лек који су открили јапански истраживачи могао би једног дана да нам омогући да регенеришемо зубе изгубљене услед повреда, каријеса или старости.

Познато је да веома мали проценат одраслог становништва Србије има све своје зубе, а да је проценат оних који немају ниједан зуб много већи. Сваком четвртом становнику недостаје више од десет зуба, а већина ће изгубити барем неке зубе како стари, тако да би овај лек био добродошао.

Протезе и имплантати могу да замене ове изгубљене зубе, али то никада не даје потпуни осећај природности и подразумева озбиљне хируршке захвате.

Јапански истраживачки тим напредује у развоју револуционарног лека који може омогућити да људима израсту нови зуби, а клиничка испитивања би требало да почну у јулу 2024. Лек за поновни раст зуба намењен је пре свега особама којима због урођених недостатака не израсте комплетан сет зуба. Тим има циљ да лек буде спреман за општу употребу 2030. године.

У претходним експериментима на животињама, лек је подстакао раст „трећих“ зуба после млечних, а затим и сталних зуба код одраслих јединки.

„Могућност да израсте нови зуб је сан сваког зубара. Радио сам на томе још од кад сам дипломирао. Био сам уверен да ћу успети да то остварим", каже др Кацу Такахаши, водећи истраживач и шеф Одељења стоматологије и оралне хирургије у болници Китано Института за медицинска истраживања у Осаки.

Анодонција је урођени недостатак који има око један одсто популације, а последица је да пацијенту не израсту сва 32 зуба. Сматра се да су генетски фактори главни узрок код једне десетине пацијената са анодонцијом који немају шест или више зуба, што је стање категорисано као олигодонција. Ова стања су позната и као агенеза зуба. Људи који одрастају са агенезом зуба боре се са основним функцијама попут жвакања, гутања и говора од малих ногу, што негативно утиче на укупан развој.

По стицању дипломе из стоматологије др Такахаши је 1991. уписао постдипломске студије молекуларне биологије на Универзитету у Кјоту. Након тога се усавршавао у Сједињеним Државама. Отприлике у то време, истраживања широм света су почела да откривају гене који би, када би били избрисани, проузроковали да генетски модификовани мишеви имају мање зуба. „Број зуба је варирао кроз мутацију само једног гена. Ако на то усмеримо наша истраживања, требало би да постоји начин да променимо број зуба и код људи“, наводи др Такахаши како је тада размишљао.

Око 2005. године, када након повратка у Јапан, наставио је да се бави овим истраживањем на Универзитету у Кјоту. Истраживачи су открили да мишеви којима недостаје одређени ген имају повећан број зуба. Утврђено је да протеин назван УСАГ-1, синтетисан у гену, ограничава раст зуба. Другим речима, блокирање деловања тог протеина могло би омогућити раст више зуба. Такахашијев истраживачки тим сузио је свој фокус на УСАГ-1 и развио лек за неутралисање антитела који може да блокира функцију протеина.

У експериментима 2018. године, мишевима са урођено малим бројем зуба даван је лек који је довео до избијања нових зуба. Резултати истраживања објављени су у америчком научном раду 2021. године и привукли су велику пажњу као зачетак трерапије за регенерацију зуба у свету. Сада се ради на припреми лека за људску употребу. Када се потврди да нема штетних ефеката на људско тело, биће усмерено на лечење деце узраста од 2 до 6 година која имају анодонцију. „Надамо се да ћемо утрти пут за клиничку употребу лека“, каже др Такахаши.

Уколико клиничка испитивања успеју, лек за регенерацију зуба би могао да промени ситуацију у целој области стоматологије.

Неким животињама, укључујући и ајкуле и неке врсте гмизаваца, континуирано поново расту зуби. Претпоставља се да људима израстају само два сета зуба током живота, али у ствари, постоје докази да имамо и „заметке“ и за трећи сет. Код око један одсто популације јавља се супротна појава од анодонције: хипердонцију, урођено стање које узрокује већи број зуба од нормалног.

Према истраживању Такахашијевог тима, сваки трећи такав случај се манифестује као раст трећег сета зуба. Такахаши верује да је у већини случајева људска способност за раст трећег сета зуба временом изгубљена. Када су истраживачи применили лек на творовима, израстао им је додатни седми предњи зуб. Како су нови зуби расли између постојећих предњих зуба и били су истог облика, сматра се да је лек изазвао генерисање трећих зуба код животиња.

Када лечење зуба више није могуће због тешких каријеса или парадентозе, људи остају без зуба и морају да се ослоне на навлаке или протезе. Могућност раста зуба треће генерације могла би то да промени.

„У сваком случају, надамо се да ће у догледно време лек за поновни раст зуба бити трећи избор поред протеза и имплантата", закључује др Кацо Такахаши.