Сваки десети становник има проблеме са астмом, како реаговати на време и препознати симптоме

У Европи, око 30 милиона људи има здравствене проблеме због астме, а милион и стотину хиљада пацијената се годишње хоспитализује. Израчунато је да се, због последица услед астме, изгуби и око 15 милиона радних дана.

У Србији је статистика у вези са астмом – упозоравајућа: око десет одсто становника има проблеме са астмом. Најтежи пацијенти се лече на Институту за пулмологију у Београду.

„Број обољевања од астме је стално у порасту, за то смо једним делом заслужни сами јер управо, због фактора ризика, као што су пушење, као што је аерозагађење, стил живота, гојазност, физичка неактивност... Све то доприноси да је астма у фокусу“, рекао је за РТС, др Михаило Стјепановић који је на челу Института за пулмологију.

Каже да на Институту око 90 пацијената прима биолошку терапију а око 300 пацијената прима најсавременији вид терапије.

Др Стјепановић објашњава да су симптоми астме кашаљ, свирање у грудима, осећај недостатка ваздуха, који се могу јавити и ноћу и сигнал су да је потребно јавити се лекару.

Најпре се ради спирометрија да би се евентуално установила астму.

Додаје да и алергени, велике температурне разлике и влажност ваздуха могу да утичу на стање пацијената оболелих од астме.

Савремена биолошка терапија, омогућава пацијентима да упркос астми, наставе да воде квалитетан живот, и да се на пример, остваре као родитељи. О томе је недавно било речи на стручном скупу и панел дискусији о астми на којој су учествовали и пацијенти.

У току је израда Националног водича за лечење оболелих од астме, и акценат је на информисању струке, што ранијем отривању астме, па тако и бољој превентиви и успешнијем лечењу.