Четири корака за превазилажење синдрома хроничног умора

Осећај кривице, анксиозност и бес су уобичајени емоционални одговори за оне који се боре против хроничног умора. Према извештају Института за медицину, процењује се да 836.000 до 2,5 милиона Американаца пати од ове исцрпљујуће болести која се манифестује недостатком енергије и мотивације, а жене имају два до четири пута веће шансе да добију ту дијагнозу у односу на мушкарце.

Синдром хроничног умора се такође назива мијалгични енцефаломијелитис. Хронична је болест коју карактерише екстремни замор који траје више од шест месеци. Овај умор се не може објаснити проблемима са основним здравственим стањем.

У ствари, један од главних проблема код ове болести, је да ју је немогуће дијагностиковати лабораторијским тестовима. Међутим, неки професионалци верују да је то уско повезано са „замором“ у раду надбубрежне жлезде или упалним процесима у организму.

Симптоми болести се могу погоршати након активности које траже више психофизичке енергије. Интересантно је да се симптоми, који се крећу од веома благих до доста тежих, могу појавити а исто тако и нестати без икакве најаве.

Процес дијагнозе обично почиње искључивањем могућих основних болести и хроничних стања… све док једини избор није синдром хроничног умора. Ако се не лечи, смањује издржљивост тела, памћење и концентрацију.

Хронични умор може почети изненада, са симптомима сличним грипу. Али за разлику од грипа, може трајати доживотно.

Поред дубоког умора, синдром често прате и други озбиљни симптоми, као што су: бол у зглобовима који се креће са једног места на друго, бол у мишићима, слаба концентрација, губитак памћења, увећани лимфни чворови, главобоље, осећај језе, ноћно знојење, дигестивни поремећаји попут синдрома иритабилног црева…

Особе које пате од синдрома хроничног умора такође доживљавају значајне промене расположења, нападе панике, анксиозности и депресије.

Према студији објављеној у Породичној пракси, 36 процената особа са овим синдромом је испољавало депресију а 22 процента је „озбиљно размишљало о самоубиству“. Једноставно, емоционалне и менталне нуспојаве ЦФС-а не могу се превидети, а лечење мора укључивати ум, тело и дух.

Узроци као непознат терен

Још увек знамо врло мало о хроничном умору, а нажалост, узрок је још увек непознат. Постоје прелиминарни налази да хормонска неравнотежа, лош одговор имуног система, вирусне инфекције, хронични низак крвни притисак и недостатак исхране доприносе факторима за развој ове болести.

Поред тога, истраживања показују да синдром хроничног умора може бити повезан са оксидативним стресом, целијакијом и осетљивошћу на храну или алергијама на храну. Третман хроничног умора је велики изазов

Конвенционални протоколи лечења третирају симптоме, а не основне узроке. Често се особама са синдромом хроничног умора прописују антидепресиви и таблете за спавање.

Другачији приступ укључује алтернативне и комплементарне здравствене праксе, добро избалансирану исхрану богату калијумом и магнезијумом и елиминацију алергена у храни.

Према студији објављеној у Journal of Alternative and Complementary Medicine, акупунктура, медитација, магнезијум, л-карнитин и САМ-е (С-аденозил метионин), највише обећавају.

Елиминишите могуће алергене из исхране

Све више истраживања указује на везу између алергија на храну и осетљивости и синдрома хроничног умора. Алергије на одређену храну, полен, метале и друге хемикалије из животне средине могу узроковати хронични умор. Колико су ова стања повезана говори и студија која наводи да се се од 84 пацијента који су упућени лекару због „необјашњивих проблема са варењем“, скоро сви (осим једног) квалификовали за дијагнозу синдрома хроничног умора, и на крају се испоставило да је 85 процената имало синдром хроничног умора, а 71 проценат је имао фибромиалгију. Заједнички именитељ, сматрају истраживачи, је лоша пробава и осетљивост на храну.

На пример, једна од данашњих најчешћих осетљивости на храну је нетолеранција на глутен. Нетолеранција на лактозу, алергија на казеин и нетолеранција на друге уобичајене алергене такође могу бити у корену хроничног умора. Други уобичајени алергени укључују орашасте плодове, кикирики, млечне производе, соју, шкољке и квасац.

Осим алергена, проблем може направити и кандида, па се саветује да се уради тест на присуство ове гљивице. Истраживања кажу да је 83 посто учесника, који су прешли на исхрану усмерену против кандиде, искусило смањење симптома повезаних са синдромом хроничног умора.

Намирнице које се препоручују у борби против кандиде су кефир, јогурт, кисели купус, зелено поврће, ланено и чиа семе и незаслађени сок од бруснице. Потребно је елиминисати из јеловника шећер, воће, алкохол и житарице.

Казеин, протеин у млечним производима, може изазвати озбиљне алергијске реакције. Алергија на казеин је више од осетљивости на лактозу; тада имуни систем производи антитела за заштиту од протеина и може изазвати ослобађање хистамина у телу. Ово може изазвати копривњачу, зачепљеност носа, пискање, отицање усана, уста, језика, лица или грла, па чак и анафилаксију.

Наравно, најбољи начин да се избегну ови симптоми је избегавање казеина. Овај протеин је концентрисан у млечним производима са високим садржајем протеина, укључујући јогурт, млеко, сир и сладолед.

Повећајте унос витамина Б

Истраживачи су открили директну везу између смањеног нивоа витамина Б и синдрома хроничног умора. Храна богата витамином Б6 укључује дивљу туњевину и лосос, банане, говедину, слатки кромпир, ћуретину, лешнике, бели лук, спанаћ.

Витамин Б6 помаже у спречавању и ублажавању умора и подржава здрав имуни систем. Као што је наведено, неки истраживачи верују да одређени вируси играју улогу у јачању синдрома умора, па тако повећање нивоа Б6 може бити од помоћи јер подржава борбу против инфекција.

Витамин Б12 може повећати енергију, смањити депресију, спречити неуролошке дегенерације и заштитити од неких врста рака.

Вегани и вегетаријанци су посебно изложени ризику од недостатка Б12, јер се најчешће налази у животињској храни. Храна са витамином Б12 укључује говеђу јетру, сардине, туњевину, свежи сир, јагњетину, млеко, јаја.

За ефикасно лечење синдрома хроничног умора, витамини Б су неопходни. Поред хране богате витамином Б, и суплементи у виду Б комплекса могу бити од помоћи.

Важност калијума и магнезијума

Истраживања показују да и калијум и магнезијум могу помоћи у побољшању симптома повезаних са синдромом хроничног умора. У студији објављеној у британском медицинском часопису The Lancet, откривено је да пацијенти са синдромом хроничног умора имају низак ниво магнезијума који је узроковао низак број црвених крвних зрнаца.

У овој студији, пацијенти који су лечени суплементима магнезијума сами су пријавили побољшане нивое енергије, уравнотеженије емоционално стање и мање болove. На крају шестонедељне студије, свим пацијентима којима је дат магнезијум ниво магнезијума у црвеним зрнцима се вратио на нормалу.

Ако имате синдром хроничног умора, размислите о томе да у своју исхрану додате ове намирнице богате магнезијумом: спанаћ, блитву, семенке бундеве, јогурт и кефир, бадеме, црни пасуљ, авокадо, смокве, црну чоколаду и банане.

Калијум је одговоран за правилну равнотежу електролита у телу. Намирнице богате калијумом су авокадо, спанаћ, слатки кромпир, kефир и јогурт, бели пасуљ, банане, тиквице, суве кајсије и печурке. Симптоми недостатка калијума укључују симптоме као што су општи умор, раздражљивост и грчеви у мишићима.

Опустите се

Хронични умор свакако је исцрпљујући – и физички и психички. Патња од упорне исцрпљености, смањене функције мозга, хронични болов у мишићима и зглобовима, стрес, па чак и осећај кривице, утичу на тело и психу.

Дугорочна контрола стреса и опуштање морају бити витални део сваког протокола који се користи за превазилажење синдрома хроничног умора. Иако није лако, императив је да оболели од синдрома хроничног умора дају све од себе да ефикасно управљају стресом и довољно се одмарају.

Тај „одмор“ значи више од уобичајене рутине спавања. Посветите један дан у недељи када немате никакве одговорности или обавезе. Заиста посветите цео дан искључиво одмору.

Особе са синдромом хроничног умора морају да вежбају контролисаним интензитетом. Вежбе високог интензитета могу вас оставити исцрпљене неколико дана, па се не уписујте на интензивне и напорне тренинге.

Показало се да терапија умереним вежбањем помаже код умора, менталне јасноће и депресије код пацијената са синдромом хроничног умора.

Препорука стручњака је да обављају аеробне активности два пута месечно, у комбинацији са вежбама код куће у трајању од отприлике пет до 15 минута, пет дана у недељи.

Учините спаваћу собу уточиштем за опуштање и бекство од стреса. Ваша спаваћа соба треба да буде свежа и проветрена увече, пред спавање, како би вам олакшала да утонете у сан, што је од велике важности, имајући у виду да особе оболеле од синдрома хроничног умора имају проблеме са спавањем, а некада и са непријатним живописним сновима.

Етерична уља су добра помоћ онда када не можете да заспие. Пробајте са неколико капи у дифузору или на слепоочницама. Етерична уља која помажу у опуштању су уље лаванде, еукалиптуса, валеријане, камилице, јасмина.