Читај ми!

Револуционарне вакцине биће највероватније део терапије, а тек касније превентиве болести

Вест да би до 2030. године могле да стигну вакцине за рак и болести срца изазвала је велику пажњу јавности. За оне који се баве биотехнологијом и биомедицином то није изненађење. О томе шта можемо да очекујемо од најављених вакцина, за РТС је говорила др Марија Гњатовић, директорка Института за примену нуклеарне енергије.

Уз кардиоваскуларне болести, рак је водећи узрок смрти у свету. Само у Србији, малигне болести однесу више од 20.000 живота годишње, а дијагнозу рак добије око 40.000 људи. Не заобилази ни младе, ни старе.

Да ли би те податке могле да промене најновије вести које су стигле из компаније Модерна“ о вакцинама које би могле да стигну до краја деценије?

Директорка Института за примену нуклеарне енергије, др Марија Гњатовић каже да стручњаци из области биотехнологије и биомедицине нису изненађени најавом.

На овим платформама ради се годинама. Први научни радови о примени РНК вакцина публиковани су почетком деведесетих година. Настајали су проблеми, пре свега у стабилизацији РНК која носи информацију коју треба наш организам, односно наше ћелије да произведу. Од деведесетих па до неколико година пре појаве ковид пандемије. Радило се управо на стабилизацији и транспорту РНК, док су резултати саме примене тог концепта односно преноса генетске информације за синтезу одређених протеина давали охрабрујуће резултате од почетка испитивања“, објашњава др Гњатовић.

Ковид пандемија и примена вакцина током третмана инфективне болести променила је приступ примени РНК технологије.

Како истиче др Гњатовић, дуго се ради на платформи где се као носачи користе липозоми, односно липидне наночестице. То је дало најбоље резултате.

„Та права истраживања су и кренула пре неколико година – 2017–2018. објављени су први радови у којима се говори када се примењује липидна форма наночестица за стабилизаторе“, истакла је др Гњатовић.

Према њеним речима, резултати постоје, а тешко је рећи докле се стигло јер се веома велики број истраживачких група тиме бави.

Ни то што ради ‘Модерна’ можда није оно што је постигло најбоље резултате до сада. Највише резултата постоји за карцином панкреаса и меланоме. Резултати су охрабрујући, али се мање зна на колико је пацијената рађено испитивање. Према ономе што се може наћи у литератури, мада нису сви резултати још ни објављени јер се неки чувају као пословна тајна, није се још стигло до треће фазе клиничких испитивања. Можда се сада креће са трећом фазом, тако да нас чека дужи пут“, указује др Гњатовић.

За неке форме и неке типове карцинома може се десити да вакцине стигну и пре 2030. године.

Хоће ли вакцине бити превентивне или део терапије

Међутим, остало је недоречено да ли ће се вакцине користити као превенција, као терапија или и једно и друго.

Навикли смо на то да вакцина у традиционалном смислу значи превентиву, али ово је заправо више терапија него вакцина. Третираће се пацијенти у почетним фазама развоја болести на основу анализе неких маркера. Анализирају се антигени, односно протеини које канцерске ћелије развијају у односу на здраве ћелије. То се користи као информација коју наш организам треба да добије из РНК вакцине да би почео да синтетише антитела и да ствара имунолошки одговор према том протеину и да наш имунолошки систем на тај начин напада ћелије карцинома“, прецизирала је др Гњатовић.

Према њеним речима, у перспективи би те вакцине више биле превентива, али за сада је то ипак терапија.

Представници „Модерне“ помињу кардиоваскуларне болести, малигне, аутоимуне болести као стања за која се развијају вакцине. Међутим, нема информација о томе да ли би то све било покривено једном вакцином.

Различите болести побуђују различите протеине који су кључни за покретање имунолошког система тако да ће се и различити карциноми третирати различитим типовима вакцина, а чак се иде до нивоа да то буду персонализовани приступи и да се за сваког пацијента припрема појединачна вакцина, односно терапија која би била најефикаснија“, нагласила је др Гњатовић и додала да будућност медицине лежи управо у персонализованој медицини.

Открића попут ових пацијентима, лекарима, научној заједници, државама, доносе наду да има решења и за највеће проблеме.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. јул 2024.
30° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару