Светски дан спавања – како и „сове“ и „шеве“ могу да утичу на квалитет сна

Има дана када нам се чини да смо стално уморни. Главобоља, недостатак енергије, исцрпљеност често су последице лошег сна.

„Промена временских прилика – последњих два дана смо били сведоци, заправо, четвртог годишњег доба у Београду – од изразито топлог доброг и лепог времена, до кишног и тмурног. Управо те промене временских прилика, волимо да кажемо временских акорда, јесу оно што наш организам нарушава. Нарочито оне особе које су подложне утицају времена, које зовемо метеоропатама, чини доста раздражљивим, осетљивим и исцрпљује наше механизме адаптације. Зато, ако говоримо о квалитету спавања, долази и до нарушавања квалитета спавања, а нарочито променом временских прилика којима смо били сведоци”, каже проф. др Драган Хрнчић, неурофизиолог.

Ипак, на квалитет сна може да се утиче. Стручњаци кажу да у свакодневну рутину треба да уведемо „хигијену спавања”.

„То би подразумевало да имамо и одређено време одласка на спавање, да непосредно пре спавање бар неколико сати – два, три сата не узимамо кофеинске напитке и да се сат до два времена не бавимо интензивном физичком активношћу. А важно је да и просторија у којој спавамо буде замрачена и да температура буде нешто мања него у дневној соби”, додао је проф. др Хрнчић.

Понекад и прелазак из једног годишњег доба у друго ремети сан. Како то да спречимо?

„То би значило да се већ сада постепено излажемо сунцу, дневној светлости, и да своје активности постепено прилагођавамо свему ономе што нас чека у пролеће, то је заправо, доста више шетње, доста хидратације, узимање довољно количине напитака и, заправо, прилагођавање самог спавања и времена када се будимо”, саветује професор.

Без обзира на то да ли сте међу онима који по свом биоритму припадају категорији „сова“ и најбоље функционишете ноћу, или сте у категорији „шева” и дан је ваше време, неопходно је седам до девет сати сна, да би се организам обновио и био спреман за нови радни дан.