Није све у килограмима - поред витке линије, важни су и психичко здравље и стил живота

Здравље је свима приоритет, декларативно, али некада није довољна само одлука. Неопходна и психолошка припрема за нови концепт живота, који подразумева остављање лоших навика и припрему за пут ка циљу.

Гостујући у Јутарњем програму, др Данијела Нинић Маринковић, нутрициониста и специјалиста ургентне медицине, рекла је да готово да нема човека који се није опустио током празника по питању хране и пића, али нагласила да на сваких 12 секунди у свету премине једна особа због последица гојазности.

„Први пут у историји ћемо ми, као генерација, живети краће у односу на наше претке, то је поражавајућа чињеница, иако имамо све већи број нутрициониста, све више саветника, све већи број фитнес-инструктора, све већу доступност на интернету о разним дијетама...", рекла је др Нинић Маринковић.

Додала је да постајемо све гојазнији, да је све више деце која имају повишену тежину, и да смо дошли у ситуацију да се са стресом суочавамо тако што узимамо више угљених хидрата.

„Све више се једе нездрава храна која подстиче хормон који нам тражи све више хране и онда ви у једном тренутку нисте свесни уопште шта сте све појели", испричала је.

Припремајте храну код куће 

Саветује да треба да се освестимо о томе шта, колико и када једемо, нарочито када су у питању деца. Наглашава да гојазност не лежи у генима већ у лошим навикама: „Храна је уједно и лек и отров. Временом, када узимате константно угљене хидрате, долазите до ситуације да сте све више гојазни. Кад станете на вагу, то није нека количина килограма, али та деца изгледају пуфнасто, да Вам се чини да Вам треба само једна игла и да га боцнете, и да ће експлодирати".

Објаснила је да је то последица адитива и нездраве хране, за коју саветује да је боље припремати је код куће, уз опаску да ипак нема брзог решења ни чаробног штапића против гојазности.

Каже да брзе дијете могу донети резултате, као и одлука о одласку у теретану, али, углавном се снага за све те убрзане процедуре мршављења брзо изгуби, враћамо се старим навикама, а некада још додамо и који килограм више у односу на почетак, те све личи на један зачарани круг. У питању је мењање стила живота, и то дан по дан. Др Нинић Маринковић предлаже да најпре одаберите један дан у недељи када ћете се здраво хранити и понашати, потом, за неко време - два , дана, па три... Тако ће се, наглашава, постепено доћи до трајне промене у животним навикама.

„Ако радите по цео дан, доручкујте добро, доручак је најбитнији оброк, после 16, 17 сати, поједите пар бадема, или нешто што је здравије, чисто да премостите тај период лучења инсулина да не бисте осећали још већу глад у пет сати кад дођете кући и да се преједете", саветује др Нинић Маринковић.

Прескакање оброка успорава метаболизам 

Истиче да се прескакањем оброка успорава метаболизам и успорава варење, што може да смањи темпо губљења килограма иако све мање једете.

Такође, каже да нису само килограми важни. Осим стања које показује вага, важно је и какву крвну слику неко има, каквог је психичког здравља, да ли квалиттно спава, да ли вежба, колико има снаге за свакодневне активности...

Као последицу варирања телесне тежине наводи проблеме са функционисањем штитне жлезде, инсулинску резистенцију, и уоште проблеме са хормонима. Посебно је приметан раст хормона стреса кортизола, са којим можемо да се боримо редовним вежбањем, јер је доказано да вежбање утиче на лучење серотонина, који нам може помоћи да уђемо у равнотежу.