Велики број деце оболеле од респираторних инфекција показује да плаћамо „имунолошки дуг“
Статистика показује да свако дете млађе од три године има респираторну инфекцију бар четири до шест пута годишње. Родитељима је важно да знају како да заштите дете од вирусне инфекције, да ојачају имуни систем малишана, али и шта да ураде уколико дође до бактеријске инфекције и употребе антибиотика.
Гост Јутарњег програма, педијатар др Георгиос Константинидис, напомиње да је ова година, у погледу респираторних инфекција код деце, специфична када се имају у виду мере које смо имали претходних година, због ковида и смањеног броја контаката међу децом.
„Чињеница је зато да ове године имамо много више и много тежих клиничких слика, пре свега деце оболеле од респираторног синцицијалног вируса. Ми смо скретали пажњу да ће се то неминовно догодити, имајући у виду, како је то Европска педијатријска асоцијација назвала, 'имунолошки дуг' направљен током ове две и по године“, наглашава др Константинидис.
Наиме, због мера које смо имали због ковида 19 нису се појављивале сезонске инфекције које би се иначе појављивале. Тако се појавио један пул деце која нису то преболела и зато су болнице ових дана препуне, пре свега младе одојчади и новорођенчади оболелих од респираторног синцицијалног вируса.
Како разликовати вирусну од бактеријске инфекције
Да ли је у питању вирусна или бактеријска инфекција понекад не може ни лекар са сигурношћу да утврди, додаје педијатар. Оно што се може рећи је да су вируси панцитотропни, односно да нападају више органа и органских система. Немају специфичност да болест захвати само један орган или органски систем, тако да се добијају неспецифични симптоми.
„Бактеријске инфекције су такође праћене температуром, али се најчешће локализују на једном органском систему, уколико говоримо о респираторним инфекцијама“, објашњава педијатар.
Докторка Марина Атанасковић-Марковић, педијатар алерголог, напомиње да је познато да деца, као и одрасли, који пате од алергија имају чешће респираторне инфекције.
Алергије и вирусне инфекције
„То се објашњава тако што се на слузници носа налази један молекул који је истовремено и рецептор и за рино вирусе, који најчешће изазивају респираторне инфекције, исто тако и за алергије“, додаје др Атанасковић-Марковић.
Да бисмо знали да ли је у питању вирусна инфекција или алергија, најпре се гледа колико трају симптоми, објашњава докторка. Вирусне инфекције трају седам дана, најдуже, док алергијске реакције трају много дуже.
Други показатељ је температура која ће се појавити само ако је у питању вирусна инфекција. Такође, секрет из носа код вирусних инфекција може да буде беличаст и воденаст, а код алергије је гушћи и лепљив. Код алергија се и много чешће кија.
Одговорна употреба антибиотика
Злоупотреба антибиотика је нешто што значајно отежава, не само лечење, већ и прогнозу болести, имајући у виду негативне утицаје антибиотика којима само име каже - анти биотик - значи, нешто против живота, наглашава др Константинидис.
„У овом случају се ради против живота бактерија, али тај антибиотик уништава и наше добре бактерије, пробиотске бактерије које су у ствари за живот и оне су нешто што нам је и те како потребно", закључује педијатар др Георгиос Константинидис.
Коментари