Безглутенска исхрана је само за оболеле од целијакије и осетљиве на глутен

Када је њеном супругу откривена целијакија, односно нетолеранција на глутен, рекли су НЕ – производима са пшеницом, јечмом, ражи и зоби.

„После детаљних анализа на Клиничком центру и биопсије танког црева, утврђена је дијагноза целијакије и од тог момента креће прелазак на безглутенску исхрану“, каже Ивана Простран, власница пекаре са безглутенским пецивом.

Рецепте нису задржали само у својој кухињи.

„Могу слободно да кажем да 90 посто наших клијента има проблем са глутеном, или целијакију, или неки вид алергије на глутен“, додаје Ивана.

Међу муштеријама су и они без алергије који сматрају да је здравије јести безглутенску храну.

Међутим, стручњаци другачије саветују.

„На безглутенској исхрани треба да буду само особе са целијакијом, и особе које имају глутенску сензитивност. Свим осталим особама глутен не би требао да смета“, наглашава др Иван Миловановић, гастроентеролог.

Надутост, повраћање, недостатак енергије – најчешћи су симптоми. Стручњаци кажу да се алергија на глутен доказује на основу анализе крви и кожних проба. Када лекар посумња на целијакију, раде се додатне анализе и прегледи да би се болест доказала.

„Деца и одрасли који имају целијакију су на доживотној безглутенској исхрани. Што се тиче оних који су интолерантни на глутен, треба да буду на безглутенској исхрани, али у договору са лекаром, и код таквих особа углавном нема упале у цревима и не морају доживотно да буду на тој дијети већ одређени период па се глутен постепено уводи у исхрану“, додаје др Миловановић.

Стручњаци кажу да избегавањем глутена избацујемо и корисне намирнице које побољшавају варење, богате су витаминима и јачају имунитет. С друге стране, глутен доприноси елатичности пецива и чини их ваздушасатим, али и тежим за варење.

„Житарице које се препоручују су безглутенска жита, међу којима су кукуруз, пиринач, безглутенска брашна. Међутим, нису само житарице проблем у којима је глутен сам по себи присутан. Индустријски производи су проблем – сосеви, супе, чак и месне прерађевине могу имати додатак белог брашна“, истиче нутриционисткиња Ана Бандука Тодоровић.

Процењује се да у Србији од целијакије болује око 70.000 људи. Уколико се не држи под контролом, може да изазове озбиљне здравствене проблеме.