недеља, 30.10.2022, 08:53 -> 09:21
štampajИнститут „Др Јосиф Панчић“ синоним за квалитет и безбедност лековитог биља
Када се каже лековито биље, прва асоцијација је Институт „Др Јосиф Панчић“ који следеђе године обележава 75 година постојања и синоним је за квалитет, ефикасност и безбедност производа од лековитог биља.
Своју изворну делатност Институт „Др Јосиф Панчић“ спроводи кроз научноистраживачки рад у области фармације и агрономије у лековитом биљу, али једнако важни су и производни процес и комерцијална активност.
На изучавању лековитог биља данас у Институту ради 20 доктора наука и већи број истраживача млађих звања који проучавају фармацеутски, агрономски, хемијски и биолошки аспект лековитог и ароматичног биља првенствено са наших простора.
Гост Јутарњег програма, Милан Лукић, директор Института „Др Јосиф Панчић" каже да је ова година била прилично тешка за произвођаче лековитог биља с обзиром на то да је током вегетационог периода биљака био изразито сушан период.
„Са друге стране, то је имало један позитиван ефекат на повећање квалитета самих производа и сировине, али оно што је у свему томе добро, јесте то што је у последњих неколико месеци, пред крај вегетације, имали смо кишни период где су значајне количине падавина допринеле да се од неких врста мога обрати и 'последњи откос' и на тај начин ублажили губици“, наглашава Лукић.
Агроеколошке предности Србије
Србија и Балканско полуострво су један од веома значајних извора биодиверзитета и због тога на овом подручју постоји дуга и богата традиција коришћења лековитог биља у здравственој заштити становништва.
На подручју наше земље претпоставља се да постоји око седам стотина биљних врста, од којих је око четири стотине регистровано као лековите врсте, а 280 се користи у индустријској производњи.
„Србија има веома повољне агроеколошке услове, добар и погодан рељеф за производњу и за гајење лековитог биља иначе самониклих биљних врста. Већина лековитих биљних врста је концентрисана на већим надморским висинама, планинским масивима попут Таре, Повлена, Маљена, Сићевачке клисуре, Соко Бање. Напоменуо бих и Делиблатску пешчару и Фрушку гору“, додаје гост Јутарњег програма.
Потражња за лековитим биљем је на светском нивоу повећана, али ми, нажалост, нисмо успели да достигнемо ниво из осамдесетих година када је Србија била највећи извозник лековитог биља, напомиње Милан Лукић, директор Института „Др Јосиф Панчић“.
Коментари