Савременим методама лечења и превентивом до упола мање смртних исхода код срчаних болесника
Кардиоваскуларна обољења су водећи здравствени проблем људи у целом свету. Добра вест је да се ове болести много боље и ефикасније лече. У последњих 15 година у Србији је упола мањи број смртних случајева после инфаркта.
„Инфаркт је свакако једно од водећих кардиоваскуларних обољења које доприноси томе да су, што се тиче узрока смрти - кардиоваскуларне болести, су као и у другим земљама у свету, водећи узрок", рекао је у Јутарњем програму проф. др Арсен Ристић, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије.
Професор Ристић додаје да инфаркт изазива дугогодишња болест крвних судова, где је у позадини најчешће артериосклероза, односно гомилање масних наслага у крвним судовима и њиховог гомилања, када се крвни суд запуши.
„Део срчаног мишића који исхрањује - тај крвни суд је угрожен и остаје без циркулације и уколико се та артерија не отвори што пре могуће, било лековима, било интервентним процедурама, на срцу ће се направити ожиљак, он ће направити срчану слабост и ризик за аритмије, и стратегија лечења болесника са инфарктом свуда у свету је да се он што пре заустави. У нашој земљи је направљена пре дугог низа година озбиљна мрежа установа која болеснике збрињава да се што пре крвни суд отвори, и зато су последице акутног инфарка мање него пре, а у међувремену је напредовала и терапија", додаје професор.
Каже да је време реаговања од кључне важности. Идеално време је до 90 минута, наводи проф. Ристић и додаје да се „сваки минут рачуна" јер значи - већи део сачуваног срчаног мишића.
Нове терапије су ефикасније а и безбедније јер чувају и срце али и бубреге. Бројне нове класе лекова су уведене које носе неколико предности и омогућавају мање потребе за болничким лечењем. Посебно је напредовала ефикасна четворострука терапија.
Ипак, велики део исхода лечења и стања самих пацијената зависи од њих самих. На њима је да поведу рачуна о факторима ризика, као што су телесна тежина, пушење, масноће у крви, упозорава професор и додаје да референтне вредности „лошег" холестерола у крви, морају бити строже и озбиљније схваћене „за некога ко је имао инфаркт или мождани удар", а то је 1,4 или ниже.
Говорећи о физичкој активности и кардиоваскуларним проблемима, проф. Ристић истиче да у нашој земљи дуго постоји добро организован програм рехабилитације болесника после срчаног удара и процедура на отвореном срцу.
„У зони превентивних мера је важно да се одржава минимум физичке активности која је на нивоу од три сата недељно. Да ли је то три пута по један сат или свакога дана по двадесетак минута... У сваком случају, кретање, баланс између уноса калорија и потрошње енергије је нешто што је изузетно важно у превенцији кардиоваскуларних ризика", објаснио је професор Ристић, и додао да се болесницима увек саветује да одржавају физичку активност у „безбедној зони", и у интензитету и обиму који им прија.
Удружење кардиолога Србије организује редовне конгресе и симпозијуме. О иновацијама у овој области медицине, од 28. октобра, дискутоваће еминентни домаћи и стручњаци из иностранства у Новом Саду.
Коментари