Није важно да ли је чаша полупразна или полупуна већ колико дуго можемо да је држимо

„Није толико важно да ли чашу видимо као полупуну или полупразну него колико тако напуњену можемо да држимо, исто важи и за позитивне и негативне мисли. Питање је баланса. Ми реагујемо када је тешко контролисати тај баланс и када превагну мисли које су у контексту нашег доживљаја себе и своје околине, поражавајуће и спутавајуће“, наводи проф. др Нађа Марић.

У изазовним временима у којима живимо, почевши са пандемијом коронавируса, а уз све гласније приче о енергетској кризи, тешко је пронаћи баланс између позитивних и негативних мисли.

„Ментално здравље чини пет елемената, први је да можемо да користимо своје капацитете. Други је да можемо да остварујемо своје потенцијале. Трећи је врло интересантан, да можемо да се носимо са одређеним притисцима у животу. Четврти је да можемо да радимо продуктивно, а пети елемент је допринос својој непосредној заједници, породици и пријатељима“, набраја професорка.

Ових пет елемената, у балансу карактеришу ментално стабилну и здраву особу. Када нешто од тога није у балансу не значи нужно и психијатријски поремећај, већ можда само мало већи терет који у том тренутку не можемо да поднесемо и свакако је препоручљиво потражити савет стручњака, напомиње Марићева.

Потражити психијатријску помоћ одраз је снаге да се изборимо са проблемом

У нашем друштву, људи који потраже психијатријску помоћ по правилу су стигматизовани, што је потпуно погрешно. Потражити помоћ, посебно психијатријску, одраз је снаге да се са проблемом изборимо и представља одличну основу за ментално здравље.

Уместо да попијемо лек за смирење или да склонимо главу од неког проблема, најбоље је јасно се са њим суочити и у неком тренутку га превладати чиме наша психолошка структура постаје јача. Свако од нас мора бити свестан да не постоје гаранције да ће живот бити сасвим без препрека и неправди, али ко зна зашто је то, у неком тренутку, добро.

Пандемија коронавируса није у значајнијој мери утицала на ментално здравље нације, али јесте на појаву алкохолизма у већем обиму.

Неконтролисана употреба алкохола и антидепресива

„Оно што смо ми уочили је мање дистреса, односно стања трпње са симптомима депресивности и анксиозности, у општој популацији. Тај дистрес је био много мањи него у европским земљама. У Србији је шест одсто популације захтевало стручну помоћ, док је у западним земљама то било чак 15 одсто. Ми смо кроз одређене тешке ситуације, а било их је, стекли неки механизам превладавања. Оно што мене брине је велики број особа које су задовољиле критеријуме за медицинско стање поремећаја због употребе алкохола“, наглашава професорка Марић.

Неконтролисана употреба алкохола је најучесталији поремећај који је дијагностикован током пандемије. Седам одсто одрасле популације је, у том тренутку, на почетку ковид кризе, одмах требало да потражи помоћ, а чак 18 процената младих између 18 и 25 година такође је испунило те критеријуме.

„Проблем је и употреба антидепресива. Ми смо, неславно, избили на прво место у Европи по потрошњи лекова за смирење. Десет одсто одраслог становништва користи те лекове, а да уопште нису посетили психијатра. То су ствари које не дају оптимистичну слику“, упозорава проф. др Нађа Марић.

Морамо да научимо да комуницирамо са сопственим емоцијама

Питање које се често поставља је колико смо сами свесни нашег менталног здравља и да ли умемо да препознамо тренутак када је потребно потражити стручну помоћ.

„То варира од особе до особе, али зависи и од генерације. Здравствена писменост је један нови појам који почињемо све више да користимо. Добар део становништва се користи вокабуларом који не осликава на прави начин њихово ментално и емотивно стање. Често умемо да кажемо да смо јуче били депресивни, а данас се осећамо одлично. То је погрешно. Депресивно стање постаје клинички значајно ако се 14 дана, без престанка, појављују симптоми таквог стања. Већина нас би могла да научи да боље комуницира са сопственим емоцијама што би значајно олакшало и посао терапеута“, закључила је проф. др Нађа Марић.