Србија је у европском врху по броју оболелих од кардиовакуларних болести – чувајте своје срце

Према проценама Светске федерације за срце тај број се сваке године повећава, а то се не би дешавало када би контрола главних фактора ризика била чешћа.Гошћа Јутарњег програма РТС-а, проф. др Анастазија Стојшић Милосављевић, председница Удружења кардиолога Србије истакла је да су светски подаци веома неповољни за нашу земљу.

„Србија се налази у самом врху оболевања од кардиоваскуларних болести, пре свега од исхемијских болести, у које спада инфаркт миокарда. На жалост предњачимо са бројем шлогова и скоро смо најгори у Европи", истакла је професорка Милосављевић.

Истиче да начин живота и остали ризикофактори доприносе лошем здрављу срца. Пушење је водећи ризикофактор,повишене масноће и шећер у крви, висок притисак.

„Препорука европских каедиолога је да би 150 минута физичке активности током дана било препоручљиво. Али пре него што се упустимо у неку физичку активност било би јако битно да проценимо своје здравствено стање, да урадимо ЕКГ и анализу крви и урина, можда и тест оптерећења", рекла је професорка.

Истиче да у данашње време физичка активност или рехабилитација подразумева да поред лекова пацијентима након што су залечени (стент илибај пас), пружимо и рехабилитацију после болничког лечења.

„Сматрам да је трчање спорт издржљивости, али само код здравих људи, јер трчањем можемо и да погоршамо здравствено стање код кардиоваскуларних болести", напомиње професорка.

Шта можемо да урадимо за себе и сачувамо своје срце

„Свако може пуно да уради за себе, пацијент мора да препозна своје ризикофакторе и да их елиминише. Тиме ће сачувати своје здравље. Многи од ових физикофактора су асимптоматични које не можемо да осетимо, па је неопходно редовно ићи код лекара и урадити лабораторијске анализе", навела је проф. др Анастазија Стојшић Милосављевић.