Проширене вене наслеђујемо од родитеља, решење постоји

Болест споро напредује, али је увек присутна. У почетном стадијуму, јављају се болови, осећај тежине и грчеви у ногама, а после година или деценија спорог напредовања, расту ризици од формирања тромба, па чак и стварања отворених рана на кожи, које споро или никако не зарастају.

Како изгледа превентива, како се препознају и како се лече проблеми проширених вена објаснио је васкуларни хирург Дарија Јоцић истакавши да је популација зрелије животне доби више погођена болешћу и симптомима болести.

"Болест проширених вена се најчешће јавља рано. Пацијенти наводе да већ од дванаесте или тринаесте године примете да имају проширене вене и капиларе, та болест је хронично прогресивна и напредује полако. Највећи број пацијената осети тегобе око педесете године", рекао је васкуларни хирург.

Истиче да се проблем решава када постоји, а на неке тегобе се пацијенти полако навикавају. Често истичу да је све лакше после операције.

„Дуго стајање доприноси манифестацији венске болести, а доприноси и тегобама које пацијенти имају, због гојазности, начина живота, физичке неактивности. Један од разлога проширених вена у трудноћи је притисак на дубоке вене у малој карлици, већа количина течности, па то погоршава симптоматологију венске болести", истакао је Дарија Јоцић, васкуларни хирург.

Додаје да се у Србији прате сви светски трендови у медицинској дисциплини која се бави болестима проширених вена. Данас се захвати раде амбулантно, локалном анестезијом, у једном дану, без обзира на симптоме тежине болести код пацијената. Венске рано брзо зарастају, рецидиви су ређи.

„Операција вена је операција за бољи квалитет живота. Чекањем да се проблем реши сам не постиже се ништа. Моја препорука је да се проблем решава када се појави. Најважније је да постоји решење", закључио је др Дарија Јоцић, васкуларни хирург.