Депресију не изазива недостатак серотонина у мозгу, да ли нас фармацеутска индустрија обмањује

Иако се шездесетих година први пут појавила теорија да депресија настаје због недостатка серотонина, тек је деведесетих фармацеутска индустрија почела широко да промовише ову хипотезу и да на тржиште пласира нови асортиман антидепресива познатих као селективни инхибитори преузимања серотонина (SSRI).

Чак су и званичне институције, као што је Америчко удружење психијатара, подржале ову теорију, и још увек у јавности говоре да „дисбаланс одређених хемикалија у мозгу може допринети симптомима депресије“.

Небројени лекари широм света понављали су ову поруку, што у својим ординацијама, што у медијима. Људи су то прихватили и многи су почели да узимају антидепресиве верујући да нешто није у реду са њиховим мозгом, и да ће одређени антидепресиви то да исправе. Тако је у периоду ове маркетиншке кампање, употреба антидепресива драстично порасла, и сада се, на пример, у Енглеској преписују сваком шестом одраслом становнику.

Један број професора универзитета, укључујући неке водеће психијатре, дуго су инсистирали на томе да не постоје задовољавајући докази који подржавају тезу да је депресија резултат абнормално ниског или неактивног серотонина. Други пак настављају да је подржавају. До сада, међутим, није било свеобухватног прегледа истраживања о серотонину и депресији који би могао да омогући чврсте закључке за било коју од ове две тврдње.

На први поглед, чини се да чињеница како антидепресиви типа ССРИ делују на серотонински систем подржава серотонинску теорију депресије. ССРИ привремено повећавају доступност серотонина у мозгу, али то не значи нужно да је депресија узрокована супротним од овог ефекта.

Постоје и друга објашњења за ефекте антидепресива. У ствари, испитивања лекова показују да се антидепресиви једва разликују од плацеба (лажне пилуле) када је у питању лечење депресије. Такође, чини се да антидепресиви имају генерализовани ефекат отупљивања емоција који може утицати на расположење људи, иако не знамо како се тај ефекат производи нити много о њему.

Први свеобухватни преглед истраживања

Постоји опсежна истраживања о систему серотонина од деведесетих, али раније нису систематски прикупљана. Проф. Др Џоана Монкриф и Марк Хоровиц су урадили свеобухватан преглед који је укључивао систематско идентификовање и упоређивање постојећих прегледа доказа из сваке од главних области истраживања серотонина и депресије. Иако је у прошлости било систематских прегледа појединачних области, ниједна није комбиновала доказе из свих различитих области које користе овај приступ.

Једна област истраживања коју су укључили у овај преглед било је истраживање упоређивања нивоа серотонина и његових производа разградње у крви или можданој течности. Све у свему, ово истраживање није показало разлику између особа са депресијом и оних без депресије.

Друга област истраживања фокусирала се на рецепторе за серотонин, који су протеини на крајевима нерава са којима се серотонин повезује и који могу пренети или инхибирати ефекте серотонина. Истраживања о најчешће испитиваном рецептору серотонина сугерисала су да или нема разлике између људи са депресијом и људи без депресије, или да је активност серотонина заправо повећана код људи са депресијом – супротно предвиђању теорије серотонина.

Истраживања о „транспортеру“ серотонина – протеину који помаже да се прекине ефекат серотонина (циљани протеин на који ССРИ лекови делују), такође су сугерисала да је, ако ништа друго, дошло до повећане активности серотонина код особа са депресијом. Међутим, ови налази се могу објаснити чињеницом да су многи учесници ових студија користили или тренутно користе антидепресиве.

Такође, прегледана су и истраживања која су испитивала да ли се депресија може изазвати код добровољаца вештачким снижавањем нивоа серотонина. Два систематска прегледа из 2006. и 2007. и узорак од десет најновијих студија (у време када је спроведено тренутно истраживање) открили су да смањење серотонина није изазвало депресију код стотина здравих добровољаца. Један од прегледа показао је веома слаб доказ о ефекту у малој подгрупи људи са породичном историјом депресије, али ово је укључивало само 75 учесника.

Веома велике студије које су укључивале десетине хиљада пацијената посматрале су варијацију гена, укључујући ген који има упутства за прављење транспортера серотонина. Нису пронашли никакву разлику у учесталости варијанти овог гена између људи са депресијом и здравих људи у контролној групи.

Иако је једна чувена рана студија открила везу између гена транспортера серотонина и стресних животних догађаја, веће, свеобухватније студије сугеришу да таква веза не постоји. Стресни животни догађаји сами по себи, међутим, снажно су утицали на каснији ризик људи од развоја депресије.

Неке од студија у нашем прегледу које су укључивале људе који су узимали или су раније узимали антидепресиве показале су доказе да антидепресиви могу заправо смањити концентрацију или активност серотонина.

Није поткрепљено доказима

Теорија депресије серотонина је једна од најутицајнијих и најопсежније истражених биолошких теорија о пореклу депресије. Студија професорке Џоане Монкриф и Марка Хоровица показује да ово гледиште није подржано научним доказима. Такође, доводи у питање основе за употребу антидепресива.

Претпоставља се да већина антидепресива који се сада користе делују на серотонин. Неки такође утичу на хемијски норадреналин у мозгу. Али стручњаци се слажу да су докази о учешћу норадреналина у депресији још слабији од доказа за серотонин.

Не постоји други прихваћени фармаколошки механизам за то како антидепресиви могу утицати на депресију. Ако антидепресиви испољавају своје ефекте као плацебо, или угушујући емоције, онда није јасно да ли доносе више користи или штете.

Иако гледање на депресију као на биолошки поремећај може изгледати као нешто што умањује стигму код особа са депресивним поремећајима, у ствари, истраживања су показала супротно, а такође и да су људи који верују да је сопствена депресија последица хемијске неравнотеже песимистичнији у погледу својих шанси за опоравак.

Важно је да људи знају да је теорија како је депресија последица „хемијске неравнотеже" хипотетичка. Не зна се шта привремено повећање серотонина или друге биохемијске промене које производе антидепресиви чине мозгу. Зато је, закључују аутори, немогуће рећи да је узимање ССРИ антидепресива исплативо, па чак и потпуно безбедно.

Ако узимате антидепресиве, веома је важно да не престанете да то радите без претходног разговора са лекаром. Али људима је потребно рећи све ове податке како би могли да донесу одлуку да ли да узимају ове лекове или не.