Без клима уређаја се више не може, али постоји начин да се смањи њихово коришћење

Због високих температура све више енергије троши се за хлађење. Будући да се и даље прогнозирају велике врућине, очекује се и појачано коришћење клима уређаја. Стручњаци упозоравају да треба бити опрезан са њиховим коришћењем и због потрошње енергије, али и због здравља.

Када су напољу екстремне врућине клима уређаји који превише хладе или који се не чисте редовно, могу узроковати главобоље и подстаћи ширење вируса, па и коронавируса.

„Уколико особа има неку асимптоматску већ манифестну респираторну инфекцију, она ће се врло лако пренети и на друге који се налазе у тој просторији. Може да дође до парезе, парализе мишића, неки ће се жалити на укоченост, може да дође до упале плућа, легионарске болести“, истакла је др Весна Слепчевић из Градског завода за јавно здравље Београд.

Током летњих топлотних таласа у Србији се троши око 17 одсто више струје него иначе. Трећина домаће производње струје је из хидроелектрана, где су резерве воде у акумулацијама на минимуму, две трећине из термоелектрана. Већ месецима струју увозимо.

„Десетак милиона евра могући је наш максимални увоз због рада клима уређаја, за један дан десетак милиона. Ако сад уштедимо нешто мање угља трошимо, то остаје за јесен и за зиму“, наводи проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара Србије и професор на Електотехничком факлултету.

Суочени са растом температура и топлотним таласима градови се штите од врућине тако што фарбају улице и кровове у бело, повећавају површине са зеленилом и примењују принципе традиционалне градње са бољом изолацијом.

„Најбољи пример су зелени кровови. Зеленило је неминовна будућност, заједно са водом, плаво зелена структура нових градова је нешто што је већ увелико ушло у праксу. Јако је битно да не сечемо дрвеће, треба да мотивишемо људе да сами саде“, напомиње др Ева Ваништа Лазаревић, професор на Катедри за урбанизам, Архитектонског факултета у Београду.

Не тако давно нисмо ни имали клима уређаје. Без њих се више не може, али уз више зеленила и воде, енергетски ефикаснију градњу могло би да се смањи њихово коришћење и уштеди енергија.