Не игноришите бол у кичми, правовремена дијагноза је одлучујући фактор код реуматских болести

Када се особа од 18 година жали на болове у леђима, ретко који лекар опште праксе посумња на тежи облик спондилитиса. Ипак, неретко се због погрешне дијагнозе изгуби драгоцено време.

„Прва помисао је да је нешто безазлено и срећом најчешће буде нешто безазлено што прође за неколико дана или десетак дана. Али, када говоримо о спондилоартритисима, то су болести код којих бол неће проћи за беколико дана и уколико се на време не постави дијагноза, развиће се трајне последице, које не могу да се излече и које воде до тешких деформитета", рекла је докторка Горица Ристић, реуматолог ВМА.

Додала је да, ако бол у кичми траје дуже од десет дана и не реагује на терапију, треба посумњати на неку од озбиљних болести.

Говорећи о симптомима, докторка је рекла да је занимљиво што међу симптомима може да буде упала ока, што је често тешко повезати са проблемима са кичмом и реуматским болестима. Ту су, као симптоми - и проблеми са учесталом дијарејом.

„Клиничка слика је врло шаролика, бол у леђима јесте доста чест и треба увек да побуди сумњу, али рецимо наши офталмолози све пацијенте који су млади и имају упалу ока, проверавају код реуматолога", испричала је професорка Ристић.

Објаснила је да постоје и генетички маркери за некога ко ће можда развити анкилозирајући спондилитис, што ипак не значи да ће се болест сигурно развити.

Као и за сваку болест, и овде је важна правовремена дијагноза.

„Доскора је био десет година просек за постављање дијагнозе анкилозирајућег спондилитиса, сада је то нешто мање - седам у просеку. Пуно се греши на нивоу примарне здравствене заштите, затим код педијатра, а суштински проблем је да грађани нису потпуно информисани. Постоји више од 200 реуматских болести. У Србији 1.700.000 грађана болује од неке врсте хроничног реуматизма, али од аутоимуних артритиса болује око 70.000 одраслих и две хиљаде деце. Од тих 70.000 одраслих бар четвртина је анкилозирајући спондилитис", истакла је др Лапчевић, специјалиста опште медицине и председница Удружења оболелих од реуматских болести.

Додала је да је основна порука да реума није анкилозирајући спондилитис, већ да је то аутоимуна хронична болест која се погоршава из дана у дан ако се не лечи на време, да су промене на зглобовима трајне, те је важна што ранија дијагностика.

Међу оболелима је четири пута више мушкараца, код којих се развијају и јачи облици болести.

Међу симптомима су укоченост по буђењу, болови пред зору, понекад повишена темепратура и малаксалост.

„Грађани треба да знају да ми данас у 21. веку имамо врло потентну терапију и ако се постави на време дијагноза и почне терапија, нећемо имати јаке степене инвалидитета", каже проф. др Ристић.

Примаријус др Лапчевић је истакла да, када су у питању такве врсте болести, нема места чекању, већ да је потребно упутити пацијента одмах у референтне центре и код реуматолога, без задржавања.

Мали број пацијената на биолошкој терапији 

Када је реч о лечењу у бањским условима и физикалној терапији, др Ристић је истакла да то долази у обзир, али да је једна од препрека - акутна упала зглобова.

Др Лапчевић је истакла да је реума болест која се лечи током целог живота, у чему реуматолог започиње и спроводи специфично лечење. Од понуђених лекова, ту су и биолошки, који се користе и у Србији.

„Оно што ја замерам је што је проценат пацијената који добијају биолошку терапију недопустиво мали, ми смо претпоследњи у Европи. Просек оболелих на биолошкој терапији у Србији је испод пет посто, а просек је десет посто. Ми смо пола од просека. Апелујем да је неопходно да што већи број пацијената што пре дође до биолошке терапије, уколико реуматолог процени да је она потребна", истакла је др Лапчевић.

Др Ристић је додала да је у порасту број људи који имају дегенеративни реуматизам, што је очекивано јер је глобална популација све старија, а да, када је реч о аутоимуним болестима - оне нису чешће, него се данас боље препознају.