Кантарион, рутвица и ангелика – лековите биљке које током лета морамо користити веома пажљиво

Примећено је да хиперицин, лековита супстанца која кантарионовом уљу даје дивну црвену боју има фототоксично деловање, односно повећава осетљивост коже на сунчеве зраке. Та појава је прво примећена код крава које су се напасле кантариона па преживале на сунцу. На њиховој кожи примећене су опекотине.

„То је једина грешка која се може направити када је у питању кантарионово уље. То је нешто што свака кућа треба да има у својој биљној апотеци“, наглашава Момчило Антонијевић.

Када се кантарионово уље користи за спољну употребу и наноси на кожу, има мањи токсични ефекат, али кантарион није биљка коју треба пити у летњим месецима, а ако је и пијете, немојте се излагати сунцу, препоручује Антонијевић.

Кантарионово уље направљено по приложеном рецепту може да се користи и за спољашњу и за унутрашњу употребу.

„Једино уља која се праве за комерцијалну употребу и која се купују у апотекама или продавницама здраве хране зато што се додају антиоксиданси како би уље трајало што дуже, она су само за спољну употребу“, напомиње народни травар.

Благодети кантариона

Кантарион, у облику уља или чаја, користи се за чир у желуцу и дванаестопалачном цреву и гастритис јер обнавља слузокужу желуца. Јако добро делује на органе за варење, пре свега на јетру. Има и значајно антивирусно деловање захваљујући хиперицину.

„А најпознатије је његово деловање на наше расположење. Он садржи инхибиторе моноаминске оксидазе, класичне инхибиторе који се користе против депресије. Кантарион је најбољи биљни антидепресив. Требало би га користити минимум две недеље, две до три шоље на дан, да би концентрација тих активних компоненти које делују достигла критични ниво. Дакле, морате да будете упорни и не смете да се излажете сунцу. Уколико већ користите неку терапију против депресије, не би требало да користите кантарион“, наглашава Момчило Антонијевић.

Такође, уколико се користе контрацептивне пилуле или лекови против високог притиска, пошто кантарион ступа у интеракцију са њима, могу да не делују, напомиње народни травар.

Рутвица – лековита биљка коју не треба додиривати

Неке су биљке отровне када их поједемо, а неке су отровне и када их додирнемо. Једна од таквих лековитих биљака је и рутвица.

Како објашњава др Милица Аћимовић из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, Рута гарвеоленс у народу је позната као рутвица или седеф, и има дугу традицију примене у народној медицини.

Међутим, последњих година је запостављена и користи се само као додатак ракијама траварицама због боје, јер гранчица руте у ракији даје јако лепу плавкасто-зеленкасту боју.

„Иначе ова биљка је фототоксична. То значи уколико је дирамо голом руком, а после тога смо изложени светлости, долази до појаве опекотина. Слично се дешава и код неких других биљака, као што је на пример целер. Целер је такође фототоксичан, али он обично изазива реакцију ако су листови мокри“, додаје Аћимовићева.

Целер и ангелика

Из исте породице као целер, долази ангелика, биљка коју би такође требало пажљиво употребљавати уколико се излажемо сунцу, али обе ове биљке садрже супстанце које се зову псоралени и помажу људима који пате од псоријазе.

„Њима се пак препоручује излагање сунчевој светлости баш када користе ове биљке“, истиче Момчило Антонијевић.

Целер и ангелика благотворно утичу и на органе за варење. Код целера се користи корен и лист, лист пре свега за чај, а код ангелике су лековити корен и семе. У Француској се на пример кандирају стабљике ангелике.

Корен ангелике изузетно благотворно делује на органе за варење – стимулише пробаву, отклања надимање и гасове. Вековима се ангелика користила за бронхитис, циркулацију, затим се препоручује људима који пате од ангине пекторис, као и онима који имају повишен крвни притисак. 

У ту сврху се користе и цитрусна етерична уља, као што су лимун, поморанџа и бергамот. Уколико се њима инхалирате избацујете вишак слузи која се нагомилава у дисајним органима.