Уз ловор, рузмарин и жалфију останимо и постанимо здрави

Зачинске биљке везују се за медитерански простор, али их гајимо и у континенталним деловима, у саксијама и баштама.

„На приморју у Истри вегетација креће мало раније. Док се на неким местима у Србији тек повукао снег и буде се прве пролећне биљке, у Истри увелико цветају биљке", рекао је Мома Антонијевић, травар и новинар.

Три најпознатије зачинске биљке које су у широкој употреби су ловор, рузмарин и жалфија. „Ловор је биљка коју стављамо у сарму и пребранац, изузетно је лековита. Још од античких времена знало се за његове антисептичне способности. Кажу да је Нерон за време велике епидемије куге у Риму бежао у ловорову шуму, јер је дубоко веровао да ће га ловорова испарења, која ова биљка испушта у ваздух, сачувати од куге. Научно је доказано да је ловор добар лек против гљивичних инфекција, добро регулише и суви надражајни кашаљ", истакао је Момчило Антонијевић.

Рузмарин

"Биљка која се захваљујући својим есенцијалним уљима вековима користи у кухињи да би се одржала исправност неких намирница и да би се тим намирницама дао одличан укус. Слаже се уз рибу и месо, користи се за болове од артритиса, за женске болести, против побољшања раста косе и перути. Есенцијално уље рузмарина је миорелаксант и помаже да се организам брже опорави код спортских повреда", рекоа је травар Антонијевић.

Жалфија или кадуља

"Највише се користи као зачин у Италији и Француској, слаже се уз сланину и свињетину. Код нас је позната као лековита биљка. Чувени франачки краљ Карло Велики наредио је да сваки манастир мора да гаји жалфију. Она је била његова омиљена биљка. Код нас се користи за упалу грла, али се добро меша са ловором. Користи се и као чај код жена у менопаузи, јер смањује ноћно знојење", истакао је Момчило Антонијевић.