Шта су антиоксиданси и да ли их треба узимати као суплементе

У контексту здраве исхране, антиоксиданси су супстанце које се налазе у намирницама и помажу у заштити биолошких молекула као што је ДНК од ове потенцијално деструктивне активности. Ове супстанце укључују витамине, као што су витамин Ц и витамин Е, елементе у траговима као што су селен и цинк, и друга уобичајена биљна једињења, ликопен и флавоноиди.

Исхрана која укључује разумну мешавину воћа, орашастих плодова, поврћа и печурака треба да садржи довољно антиоксиданаса да заштити нашу ћелију од оксидативног стреса.

Како оксидација штети нашим телима?

Оксидативно оштећење настаје када је електрон „украден“ из важне биохемијске структуре, као што је база у генетском коду или аминокиселине које чине протеине.

Једноставне промене ДНК могу трансформисати базу мењајући њено понашање тако да више не исписује исти низ. Промена делова протеина може смањити вероватноћу да се разбију, потенцијално им омогућавајући да се акумулирају у токсичне грудве. Оксидација масти које чине мембране ћелија може их учинити мање флексибилним, скраћујући им животни век или их чини мање способним у обављању свог посла.

Док наша тела имају механизме за поправку ових штетних промена, како старимо проблеми почињу да се гомилају. Број мутација се увећава, наслаге протеина се гомилају и увећавају ризик од болести попут рака или чак неуродегенеративних стања, попут Паркинсонове болести.

Чак и у најбољем случају, оксидативни стрес може знатно допринети процесима старења које сви узимамо здраво за готово. Проседу косу и боре је можда немогуће избећи, али хемијски процеси који увлаче и краду неколико електрона ту и тамо, сигурно ствар чине драматичнијом.

Шта узрокује оксидативни стрес?

Као последица типичних метаболичких процеса, наше тело природно производи низ хемијских једињења која се називају слободни радикали. То укључује реактивне врсте кисеоника као што је водоник пероксид, који је и деструктиван и – под неким околностима – користан сигнални молекул.

Да би се изборили са овим реактивним врстама, наша тела, такође, производе ензиме са антиоксидативним својствима, попут супероксид дисмутазе. Такви ензими држе под контролом слободне радикале које производимо, било тако што брзо замењују изгубљене електроне или бришу радикале пре него што могу да изазову штету.

Наше окружење, такође, може бити извор слободних радикала. Апсорбовање загађивача, укључујући дим цигарете и токсичне метале, може надвладати природну одбрану нашег тела и повећати оксидативна оштећења.

Да ли су нам потребни антиоксидативни додаци?

Између наших сопствених ензима и антиоксиданаса које уносимо путем хране, наше тело је, највише што је могуће, добро припремљено да задржи поклопац на оксидативном стресу.

Нажалост, додавање антиоксиданаса у исхрану није решење које нам може помоћи да се заштитимо од слободних радикала. Као прво, додавање већег броја донора електрона неће нужно утицати на смањење „крађе“ електрона. Што је још важније, студије спровођене током више деценија нису пронашле знаке да антиоксиданси могу да смање ризик од лошег здравља или борбе против старења.

Што је још горе, докази воде у сасвим другом правцу. Метастудија из 2007. године открила је благи пораст морталитета међу групама које су узимале антиоксидативне суплементе.

Потребна су даља истраживања да би се открило зашто додатни антиоксиданси не смањују оксидативни стрес у телу и да ли је те процесе могуће успорити.