Непобедив дух мале Марије – због саркома је остала без ноге, али уз савремену протезу може шта хоће

„Све је почело 2016. године и онда су морали да ми ампутирају ногу. Имала сам 14 хемиотерапија. После сам добила протезу и то је то“, једноставно је испричала девојчица Марија Филиповић своју причу. Без израза туге, очаја или тешке емоције коју очекујете кад чујете да је овако младо биће остало без ноге. Искрено је представила своју ситуацију и средство које јој олакшава живот гостујући у РТС Ординацији, заједно са кошаркашицом Наташом Ковачевић, захваљујући којој је и стигла до своје савремене активне протезе.

Маријина озбиљна борба почела је још када је имала шест година. Тада је откривено да има облик карцинома – сарком, а након бројних хемиотерапија ипак јој је ампутирана нога. То што је тада била мала утицало је и да је „помало била свесна онога што се догађа“. Рекла је и да је све то „баш и није плашило“. У РТС Ординацији упознали смо невероватно храбру девојчицу ведрог духа за коју препреке не постоје.

Живот није идеалан. Свако од нас има своје изазове. Најтеже је када се наши најближи и најмлађи суочавају са препрекама на које не можемо да утичемо – ово су речи којима је најављена акција „Да сва деца скачу“, коју је покренула Фондација Наташе Ковачевић. Циљ Фондације је набавка активних савремених протеза за децу. Недавно су и Марији Филиповић обезбедили баш такву протезу.

Без ноге из дечјег угла: „Прво ми је било страшно, али сад сам се навикла“

На питање како је доживела останак без ноге, Марија је искрено испричала:

„Заборавила сам мало како је то све изгледало. Прво ми је било страшно, али сад сам се навикла.“ Додала је да данас може апсолутно све – да скаче, да трчи, игра. Испричала је и како се навикла на нову протезу:

„Њу сам добила сад скоро и није ми требало дуго да се навикнем. Можда нека 2-3 сата ми је било баш чудно, а после је све било лакше. Највише ми је стопало било чудно, зато што је ово динамичко, а пре сам имала обично. Сада ми је боље, али је мало другачије и могу више ствари да радим.“

Храбра девојчица је открила да и даље не тренира, али да ће можда и о томе размислити, па је открила којим би спортом волела да се бави: „Леп ми је фудбал и лепа ми је одбојка“, а чувена кошаркашица Наташа Ковачевић је обећала да ће у случају да она заигра на утакмици загарантовано бити навијач у првом реду.

Наташа Ковачевић: Дођеш да мотивишеш децу, а одеш са још већом инспирацијом

„Постоје два мотива за покретање ове акције. Први је лични мотив где ја на свом искуству знам колико је изазовно наћи се у ситуацији када мора доћи до ампутације и када се мора пронаћи начин да се живот просто настави“, испричала је Наташа и додала да је други разлог за покретање акције био тај што ју је од 2013. године, када је и сама доживела ампутацију ноге и добила своју прву протезу, звало много деце и њихових родитеља који су се нашли у истој ситуацији.

Звали су је углавном из истог разлога: „Да ја дођем и покажем им како изгледа та протеза, шта све могу с њом... Ја увек почињем причу са својом протезом за воду која је флуоресцентно плава па је то поготово девојчицама интересантно. У тим посетама сам ја долазила као да мотивишем некога, међутим, одлазила сам одатле са још много већом инспирацијом него што сам имала кад сам долазила.“

Испричала је како су њу малишани заправо инспирисали: „Видите по Марији, њихов приступ према животу, та позитивна енергија која просто зрачи из ње, даје ту невиђену инспирацију и баш из тог разлога смо одлучили да покренемо ову акцију 'Да сва деца скачу', да прикупљамо те динамичке протезе за децу.“

Објаснила је и по чему се разликују старија и нова врста пртезе: „Разлика између две врсте протеза је велика. Просто са динамичком протезом, коју такође и ја носим, човек може да буде активан и до 24 сата дневно, а она је много удобнија, омогућава бављење спортом, покретљивија је него обична протеза, тако да на неки начин омогућава активан живот, што је пре свега деци изузетно, изузетно важно.“

Због своје цене протезе нису лако доступне

Подсетимо, акција донирања протеза почела је септембра 2020. године уз премијеру документарног филма Скок, па одатле и назив „Да сва деца скачу“.

„Тада смо одлучили да почнемо да радимо на томе и заиста то је нека моја лична мисија и верујем да ће то бити нешто на чему ћу ја радити у наредним годинама“, рела је Наташа и тиме открила да ова акција заправо нема краја.

„Динамичке протезе су изузетно скупе. Њихова цена је негде између 600.000 и 1,4 милиона динара, притом, када су деца у питању, те протезе се често морају и адаптирати – просто како дете расте протеза се мора прилагодити, што све наравно представља велико финансијско оптерећење, тако да није лако сакупити овај новац, али мени је изузетно задовољство и велику захвалност дугујем Марији, која је некако одлучила да иступи испред својих другара и да просто и она сама каже колико јој је та протеза удобна, колико јој мења живот на неки начин. Једно је кад ја причам о томе, а друго је кад она каже из неке своје личне перспективе“, рекла је чувена кошаркашица, и сама велики борац.

Једанаестогодишња Марија причала је и о томе како се њен живот разликује пре савремене протезе и сада: „Променило се доста, али мислим ја сам и пре радила свашта (што нисам смела), али сад ми је лакше. Све што сам радила сад ми је другачије и лакше него што је било. На пример пре неки дан, кад сам имала физичко, уграбила сам тренутак док наставница није гледала и прескочила сам козлић, а то ми није дала“, признала је да је то урадила без икаквог проблема.

Марија је у студију РТС Ординације показала и како хода са протезом, али и како скаче.

Стручна комисија усмерава која је протеза за кога

Наташа је представила и начин на који њена фондација одређује ко ће добити протезу:

„Ми смо формирали здравствену комисију са проф. др Сањом Мазић на челу. Ту су и др Мирјана Лукић и др Ирена Ненадић, тако да оне нас просто саветодавно усмеравају ка чему треба да се окренемо, на који начин треба да помогнемо. Протезе су такве да су оне прилично индивидуалне, тако да нешто што рецимо одговара мени, не мора да значи да ће одговарати Марији. Просто треба наћи најбољи приступ и најбољи начн да се пронађе адекватна и удобна протеза. Комисија, дакле, саветодавно усмерава па онда сви заједно се трудимо да пронађемо најбоље решење и одлучимо шта даље.“

Марија Филиповић је говорила и о томе како се другари понашају према њој:

„Пошто ја нормално идем и у школу, онда су се некако навикли још од првог дана и сад више као да и немам протезу“, похвалила се гошћа Ординације уз констатацију да сада може све што и њени другари.

На почетку је било мало другачије па им је понекад објашњавала о чему се ради: „Можда у првом разреду тек кад сам дошла, а сада не, сада је скроз океј.“ Искрено је рекла да је у свему разуме њена најбоља другарица Даница са којом је прославила долазак нове протезе.

Причала је и о својим другим задовољствима и активностима – воли да се шминка и да тренира.

Наташа је открила да је фондација недавно завршила једну велику хуманитарну акцију са једном фармацеутском кућом и том приликом успели су да сакупе средства за још једну протезу, због чега је захвалила свим партнерима пројекта, као и Асмиру Колашинцу, који је свесрдно подржао акцију. „Волела бих да ова акција живи и да траје наредних година, тако да успемо да скупимо што више новца“, закључила је Наташа Ковачевић.

Са гледаоцима РТС Ординације Наташа Ковачевић поделила је и начин на који она мотивише децу да се изборе са својим изазовима:

„Оно што прво урадим јесте да покажем своју протезу и како она изгледа, тако изгледа сад и Маријина протеза... просто да знају да живот иде даље, да знају да ће доћи тренутак када ће се они вратити својим другарима, када ће се вратити својим школским обавезама. Мени кад се несрећа догодила ја сам била тек прва година факултета, тако да знам како је то једва чекати да се просто вратите у исти животни колосек. Али све ће то доћи, треба само бити истрајан у свом путу и треба онако... оно што децу, и што не морам уопште да говорим, краси јесте та 'лудачка' позитивна енергија која просто зрачи – то је стварно рецепт за сваки проблем у животу – да смо свесни да се стварно сви суочавамо са неким животним изазовима у неком тренутку. Не постоји особа која нема неки проблем, али ако имате одређену дозу позитивне енергије све се лакше решава“, пренела је своје искуство Наташа Ковачевић.

Кад сте позитивни, енергични и имате подршку – све брже прође

На питање где проналази позитивну енергију, Марија је једноставно одговорила:

„Свуда, и у школи, и код куће, куда год одем. Волим да идем и на часове цртања и тамо ми некако прија.“ Оним малишанима који такође имају здравствени проблем, Марија би саветовала шта да сами себи кажу да им буде мало лакше: да ће проћи, и шта год да буде само да гледају позитивно.“

Оно што је Марији најтеже пало јесте период после операције.

„Тада сам имала велике болове и свашта нешто, али после је било боље. Ту су били сви, и мама и тата и сестра, и онда ми је било лакше“, поделила је колико јој је љубав и подршка породице значила.

У емисији су Наташа и Марија показале како изгледају њихове протезе, а осврнуле су се на то чија је лепша. „Њена (Маријина) је сад лепша, а ја имам ову 'бапску'“, нашалила се Наташа, пошто Марија има дизајнирану и шарену протезу, док је њена боје коже.

„Тај спољни део може да се мења и дизајнира како ко пожели“, рекла је Наташа уз додатни договор да ће и сама ископирати Маријину шару па ће имати исту.