Ако дете расте испод четири центиметра годишње - проверите шта се дешава

Др Миленковић објаснила је када деца најбрже расту: „Ми најбрже растемо у првој години живота - то је 25 центиметара, после се тај раст смањује на 12 и по центиметара и онда се постепено смањује. Ако говоримо о неком предшколском узрасту дете никада не би требало да порасте мање од 4,5 до пет центиметара годишње, а иначе када се каже брзина раста увек се мисли на годишњем нивоу".

Објаснила је и да ако дете стаје са растом, онда сасвим сигурно треба проверити узрок: „Треба да се види да ли постоји неки проблем због чега оно у суштини престаје да расте или је потпуно престало са растом. Ми данас знамо да се раст практично завршава у пубертету, са завршетком пубертета. Добро знамо из свог свакодневног живота да ниједна девојчица није израсла у средњој школи - ми смо завршиле свој раст у основној школи, а дечаци су завршили раст у средњој школи, и нико не расте после тога".

Др Миленковић је подвукла да девојчице престану да расту са првом менструацијом, можда још нешто мало након тога, али практично се тада заокружи пубертет и заврши, како је рекла, линеарни раст.

Колико често би требало мерити висину детета?

Педијатар- ендокринолог је објаснила да је једном годишње свако дете треба измерити да би били сигурни да је брзина његовог раста нормална и да дете нормално расте: „Значи то се спроводи током систематских прегледа у дому здравља, а ми топло препоручујемо да мерење ураде и родитељи код куће, зато што то може да се уради на врло једноставан начин", рекла је докторка и указала на апликацију Карта раста која може да се инсталира на телефону: „Апликација се користи тако што се укуцају висине родитеља, ми саветујемо ипак да се људи измере, а не само по сећању „колико сам имао у војсци" или у средњој школи. Затим се укуцавају висине детета, при чему мора прво да се укуца последња измерена висина, а онда и све претходне. На тај начин добије се једна врло лепа кривуља раста, тако да простим оком може да се види да ли дете нормално расте и да се види да ли дете расте у складу са висинама родитеља."

Када би требало одвести дете лекару због проблема са растом?

Др Миленковић одговара: „Ако дете после друге године, јер у том периоду треба баш доста да расте, па све до пубертета расте четири или мање центиметара на годишњем нивоу, онда то сасвим сигурно представља неки поремећај и дете треба да се упути лекару, односно ендокринологу. Дете које пребрзо расте нама не долази заправо због пребрзог раста. Они заправо најчешће долазе због тога што родитељи уочавају знаке превременог пубертета. То је некако највише резервисано за женску децу.

„Прича о превременом пубертету је стварно прича о расту, јер 85 одсто нашег раста се завршава у препубертетском периоду, догађа у предпубертетском периоду. Значи, у пубертету порастемо 15 одсто и ако се рано уђе у пубертет - дете ће рано завршити раст, тако да је врло важно да се деца редовно мере, да се уцртава та висина у карту раста и чим се види неко одступање, да се упуте даље".

Када почиње пубертет код девојчица, а када код дечака?

Др Татјана Миленковић: „Нормално време уласка у пубертет за женску децу је 8 година, а за мушку децу девет година. Значи, већ од тог тренутка се сматра нормалним ако дете уђе у пубертет. Ако се пубертет код женског детета јави пре осме године живота или код дечака пре 9. године живота, ми сматрамо да је то превремени пубертет и то свакако ако се деси треба да се дете одведе лекару. Пубертет код женске деце започиње порастом дојки, а код дечака порастом тестиса."

Који здравствени проблеми могу утицати на поремећај раста?

Др Миленковић је рекла:„Поремећај раста је знак да са дететом нешто није како треба. Значи, то није дијагноза, ви само видите да вам дете не расте добро. На пример- ако говоримо о ниском расту највећи број деце заправо има породично низак раст, највећи број деце, и то су суштински здрава деца. Наш је задатак да видимо зашто то дете не расте.

Ако је то нека астма која није под контролом, ми ћемо прво рећи - ово дете мора да се лечи како треба, па ћемо да видимо како ће да расте. Ако дете нема никакве тегобе, дођу родитељи први пут и нема никакве тегобе већ само кажу да је ниско, ништа га не боли, нормално се понаша, једе, игра се, спава, све је у реду али је ниско, ми онда урадимо неку прву батерију испитивања да би искључили алергију на глутен, да би искључили поремећај функције штитасте жлезде, да видимо да ли је нормална крвна слика, да дете нема неку тешку анемију, да видимо да ли је нормална функција јетре, функција бубрега. То је неки први скрининг, прво наше испитивање".

Докторка каже да се понекад ту и заврши њихов део посла: „Ако се открије да дете има јако висока антитела за целијакију, онда га пошаљемо гастроентерологу и њихова терапија за низак раст је целијачна дијета. Ако дете има хипотиреозу, односно смањену функцију штитасте жлезде, онда је лек за то дете тироксин. Ако то дете прима, због основное болести као што је реуматоидни артритис или нефротски синдром, кортикостероиде у високим дозама - ми знамо да ту не можемо да урадимо ништа, јер то су хормони који у суштини не дозвољавају детету нормално да расте, а с друге стране морају да их примају јер им лече основну болест, па се ту осећамо прилично немоћни и лекари који их лече и ми", искрено је објаснила др Миленковић.

Додаје да ако тога нема следећи корак је испитивање секреције хормона раста: „То радимо у болничким условима, радимо динамске тестове за процену секреције хормона раста и онда на основу резултата тих тестова и свега осталог што смо до тада урадили процењујемо да ли дете треба да добија хормон раста или не.