Бол не треба трпети, Србија има јединствен и иновативан Центар за бол

Истраживања говоре да сваки пети Европљанин трпи одређен бол, а више од 30 одсто пацијената трпи изразито јак, неиздржив бол.

Како наводи гост Дневника, проф. др Предраг Стевановић, бол може настати из хиљаду разлога, а чињеница је да хроничан бол представља велико оптерећење, не само за здравствени систем него људе уопште, јер је цена лечења бола већа од укупне цене лечења кардиоваскуларних и малигних болести заједно.

„Бол је један од најчешћих разлога за јављање лекару опште праксе. Бол је један од најчешћих разлога за одсуствовање с посла. Бол на различите начине оптерећује, зато је важно да се на прави начин лечи“, напомиње професор.

Постоји изрека да нелечени бол постаје господар живота. Бол је једно време симптом и аларм који упућује на одређени поремећај и сигнал пацијенту да се јави лекару. Али постоје стања код којих се бол дуго задржава и када то траје дуже од три до шест месеци, лекари то називају хроничним болом, који често има потенцијал да прерасте у хроничну болест, напомиње професор Стевановић.

„Тада је то јако тешко лечити и не само тешко, већ и фрустрирајуће, не само за пацијента већ и за лекара. Различити су узроци бола, али ми их углавном делимо на малигни бол, због места на коме се јавља или проблема које сам по себи изазива, а може бити малигни и због порекла, односно због карцинома“, објашњава саговорник Ане Стаменковић.

Међутим, постоји једна огромна група пацијената, додаје доктор, која има хронични бол немалигног порекла, као на пример мигрена, главобоља, бол у врату и леђима, и тај бол је други разлог одсуствовања с посла у свету.

Преко 80 одсто пацијената тај бол успева да отклони током шест до осам недеља уобичајеном терапијом таблетама. Али има 20 одсто пацијената, што је јако велики проценат, који захтевају неке озбиљније начине лечења, што подразумева и одређене минимално инвазивне процедуре, а један проценат захтева хируршко лечење.

Јединствен и иновативан Центар за бол

„Нас је то повело и ми смо пре свега захваљујући едукацији лекара у КБЦ-у 'Драгиша Мишовић', и поред тога што смо две године били у ковид режиму рада, у паузама се потрудили и организовали, захваљујући разумевању и управе, и Фонда, у крајњој линији, успели смо да организујемо Центар за бол“, истиче проф. др Предраг Стевановић.

У Центру за бол доминантно раде анестезиолози, који природно сарађују са неуролозима и свим другим специјалностима чија помоћ им је потребна, напомиње гост Дневника. У организационом смислу овај центар је јединствен у нашој земљи и потпуно је иновативан.

„Ми имамо могућност, не само да прегледамо пацијенте и дамо им терапију, што је уобичајено у већини амбуланти за бол, већ можемо да користимо капацитете дневне болнице, да задржимо пацијента цео дан и пробамо различиту терапију, или болничке, стационарне капацитете, да га задржимо више дана на лечењу“, додаје професор.

Спецификум овог центра за бол је и то што се ради доста интервентних процедура, минимално инвазивних процедура нарочито код бола у леђима, као и малигног бола.

„Што се тиче бола у леђима постоји једна процедура где смо потпуно специфичне, зове се перкута епидурализа, коју смо започели пре годину дана. И са тим уређајима са којима радимо, тренутно ради још само болница у Штутгарту, Кореји и Америци“, истиче управник Клинике за анестезиологију КБЦ „Драгиша Мишовић“, проф. др Предраг Стевановић.