Која је тајна дуговечности стогодишње Јулке Митровић из Крагујевца

Јулка Митровић је борац и никада се није предавала, а за РТС Ординацију испричала је своју причу. О њој су говорила њена деца, унуци, праунуци и чукунунуци, као и докторка која се годинама брине о њеном здрављу.

„Сама себе питам како живим толике године, 102 и по“, каже Јулка.

Њен унук Никола је испричао анегдоту о томе како се и Изборна комисија збуни због њеног датума рођења, и да је на неким од претходних гласања на које су бака и унук ишли заједно дошло до забуне.

„Звала ме она на мобилни да је покупим да идемо на гласање, и кад смо отишли у нову школу у Станово, тамо су јој људи тражили личну карту и кажу – 'Бако, Вама су погрешили и написали да сте деветнаесто (1919) годиште'. Каже нана: 'Дете, нису погрешили, тад сам и рођена', и сви у фрас, изненађени“, прича Никола.

Огњен Пантовић (12), чукунунук, такође сведочи о неверици коју њене године изазивају код других. „Кад сам рекао другарима да имам бабу од сто година они не могу да верују. Нису могли да верују шта је она све проживела у животу“.

И добре навике и лоше околности имале су важну улогу у њеном животу

О бака Јулкином здрављу брине др Жаклина Игњатовић и добро је познаје, ипак признаје да ни сама нема објашњење за све. „Не бих знала да кажем шта је кључ њене дуговечности, јер ако пођемо од стреса – она га је имала“.

Јулка потврђује да није било лако: „Муке су то биле велике, то нико не може да разуме, али преживела сам... Тако сам себи рекла – нема вајде кукати, него само напред!“ И тако је себе осоколила да настави.

„Бака Јулка је '41. године изгубила свог првог мужа на стрељању. Изгубила је и другог мужа који је умро од болести. Бака Јулка је имала троје своје деце – сина са првим мужем, сина и ћерку са другим мужем и остале су са њом и три ћерке од другог мужа (из његовог првог брака), тако да је практично она читавог живота бринула о шесторо деце. То је требало у то време, а не можемо рећи да и данас није тешко, прехранити, обући и извести на пут“, уводи нас др Игњатовић у животну причу Јулке Митровић.

Од докторке смо сазнали да су од све деце остали само син и ћерка из другoг брака, Слободан Митровић (74) и Вера Павловић (77). „Остали су нас, нажалост, напустили, али бака Јулка је и то храбро поднела. Данас бригу о бака Јулки води ћерка Вера.“

„Она има нас тридесет троје, кад саберемо све. Она има девет чукунучића, има и унучића... Доскора је знала сваком датум рођења и све“, каже син Слободан.

Веза имеђу мајке и сина не слаби ни у дубокој старости 

На питање шта бака Јулку може да изнервира, ћерка Вера је симпатично испричала своја запажања, показујући на брата.

„Ја мислим да је њој највећа нервоза он. Он је њена болна тачка. Само га нема три дана, она се све нервира и тресе – 'Где је он, што га нема?'. Ено имам камен пред кућом, па кад се она то изнервира ставим тај камен у кесу и она га стави на стомак, на желудац да га смири“, сликовито је дочарала бака Јулкина ћерка Вера.

„Само он је нервира. Чим њега нема, то је крај“, сведочи Вера о вечитој теми – непролазној везаности сина и мајке.

„Бака Јулка је стварно жива легенда. Она и ја причамо највише о тим прошлим данима, кад је била млада како се мучила и упркос тим силним радовима, муци и немаштини она је дочекала те године. Хранила се како се хранила, у то време је била та храна, сад је друга, али опет се она храни релативно здраво“, испричао је супруг њене унуке Драган Јанковић.

Храна за дуг живот: расол, коприва, зеље и бели лук

Јулка Митровић је сама открила како се некад хранила.

„Кад сам била млада јела сам коприве, јела зеље. Нити пасуља, нису биле родне године, није било ђубрива да се ђубри, није било ни стоке да имаш да ђубриш, него све нешто ситно, ко опиљци. Кувај, ољушти“, сећа се бака.

„Бака Јулка је својевремено у селу имала доста купуса и расола, а она и дан-данас то упражњава. Каже – 'ништа здравије, ништа боље за витамин Це од расола'“, открива др Жаклина Игњатовић један од бака Јулкиних еликсира.

Да стогодишњакиња заиста ужива у расолу потврђује и њена ћерка: „Сваку зиму Јулкин је доручак расол и хлеб. Свако јутро! И бели лук!“. На ово се надовезује мамин син Слободан, кога од милоште зову „Јулкинац“.

„Ако је неко појео белог лука више од ње смем да се кладим. А и ја имам ген на њу и склон сам белом луку, али много мање него што она једе. Она га толико једе да смо је ми некад и критиковали – мама, немој више, не можемо да седимо у соби због тебе“, открива Слободан.

Ради вежбе па и здравствени проблеми могу да се прегурају

Докторка је нагласила важност физичке активости коју је Јулка имала током целог живота.

„Бака Јулка је врло често одлазила у њиву, значи имала је јако велику физичку активност, што за данашње пацијенте не можемо да кажемо, поготово не за оне који живе у стану. Лепо се наручкају а онда после у фотељу, гледа се ТВ или 'хоризонтала' и практично нема се ту физичке активности. Код бака Јулке не можемо то да кажемо. Она никада није била гојазна, ни дан-данас није гојазна“, истиче докторка.

„Шта да радим, носила сам терет. Кад немаш човека у кући а ти си и жена и човек, ондак знај каки је тај живот“, каже бака Јулка.

Једини здравствени проблеми који муче бака Јулку су они које има и велики број млађих људи, па тако она има дијабетес и повишен крвни притисак, које захваљујући лековима држи под контролом.

„Што се тиче компликација дијабета бака Јулка није имала никаквих компликација. Значи није имала ни инфаркт мозга, ни инфаркт срца. Једино што је бака Јулка оперисала то је старачка катаракта“, каже докторка Игњатовић.

Бака Јулка се ипак мало буни на идеју да је потпуно здрава. „Како здрава кад не могу да идем? Ја одавде до прозора нисам отишла... Има тамо дрва, Вера узима, ја сам рада да видим колико је узела, потрошила, али не могу да одем, паднем па ми све ноге буду рањаве“, пожалила се.

У РТС Ординацији видели смо и како бака Јулка ради лагане вежбе, у складу са својим годинама. „Ипак свесна је да она мора да се покреће, да нешто ради и, колико јој то време и године дозвољавају, она се тиме бави“, потврдила је др Игњатовић.

„Жига ме ту, жига ме овде“, показује госпођа Јулка Митровић на груди, и додаје шта је још мучи. „Жига ме под плећком, ја све мислим, е фала Богу, да ако лупи, прође, тера даље. Једем лепо према годинама. Од стомака па навише могу да кажем да ме зглобови боле, али не осећам, фала Богу, проблем са плућима, бубрезима, да ми нешто фали. Да ми није проблема са ногама живела бих још сто година“, каже стогодишњакиња.