Емоционално преједање – како негативне емоције затрпавамо храном

Када се говори о емоционалном преједању мисли се на затрпавање негативних емоција храном. Када смо бесни, када смо тужни, када осећамо празнину у себи, када смо повређени, када страхујемо, када смо анксиозни, једемо јер нам храна смањује доживљај те негативне емоције, објашњава психотерапеуткиња Весна Даниловац.

„Оно што је занимљиво је да тог тренутка када узмемо залогај хране, ми губимо контакт са нашом емоцијом и из тог разлога посежемо за храном када смо у неким стресним ситуацијама, било негативним или позитивним. Појачан апетит можемо имати и када нам се догађају неке лепе ствари, наравно“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Позитивне емоције представљају посебну врсту хране, такозвану примарну храну, односно нешто што је изван нашег тањира и делује на много дубљем нивоу, додаје терапеуткиња. А што више уносимо и у свом животу имамо те примарне хране, мање осећамо глад.

„Примарну храну представља физичка активност, добри односи са другим људима, наша духовност и наша каријера. То су основне четири намирнице примарне хране. Помоћу њих постижемо баланс, равнотежу, и немамо глад за животом и једноставно испуњавамо потребе наше душе, уколико су ова четири сегмента нашег живота у неком балансу“, напомиње Даниловац.

Међутим, често смо „гладни“ љубави, пажње, успеха, дружења, загрљаја, сусрета, пријатељстава и зато посежемо за храном јер она представља најраспрострањенију зависност, баш зато што је доживљавамо као лек за душу.

„Секундарна храна је храна која се налази на нашем тањиру и њу уносимо како бисмо сачували физичку енергију, али што имамо више примарне хране у нашем животу, осећамо мање глад и потребу за секундарном храном“, закључује терапеуткиња.

Преиспитајте се шта вам недостаје

Требало би да се преиспитамо шта је то што недостаје у нашем животу, а представља примарну храну. А када то откријемо, можда би било корисно да прекинемо односе који нам нису корисни, променимо посао који нас не испуњава, превазиђемо страхове, анксиозности, негативне емоције које имамо, да се физички активирамо, више шетамо или бавимо се неким спортом и да у наш живот унесемо више духовности, саветује терапеуткиња.

„Емоционално преједање нам даје осећај који нам у животу недостаје, који немамо. И са другим зависностима, а не само са храном. Рецимо, пецива нас подсећају на дом, и враћају нам осећај на време одрастања када смо се осећали сигурно. Потреба за слаткишима је потреба за љубављу. Често ноћу посежемо за фрижидером и једемо, а у ствари нисмо физиолошки гладни, већ осећамо емоционалну глад јер нам недостаје блискост, неки загрљај и пажња", додаје саговорница Бојане Марковић.

Емоционална глад

Емоционална глад се разликује од физиолошке и карактеристична је, пре свега, по томе што се јавља изненада, и што нам је потребна баш одређена врста хране, и то неодложно баш у том тренутку.

Физиолошка глад се пак јавља повремено, уносимо храну у неким временским интервалима и ако у том тренутку немамо шта да поједемо, можемо да одложимо потребу.

„Емоционална глад, поред тога што је брза, неодложна и захтева одређену врсту хране, и када поједемо то што смо пожелели, глад не можемо да утолимо. И када се преједемо, настављамо да једемо јер и даље имамо потребу да затрпавамо неку емоцију“, наглашава терапеуткиња.

Осећај кривице

На крају, после емоционалног преједања неминовно се јавља осећај кривице. Осећај кривице зато што смо претерали.

Ипак, то је механизам који се изнова и изнова понавља. Ми смо њега свесни, али не можемо да се са тим изборимо.

„Зато су многе дијете неуспешне. Јер ако појачамо физичку активност и уколико примењујемо неки рестриктивни режим исхране, ми делујемо на последицу, на нашу телесну тежину. А с друге стране, остаје узрок који нам прави ту потребу за храном“, истиче Даниловац.

Постоје методе које тачно утврђује узроке емоционалне глади, а такође постоје и технике којима се веома успешно могу уклонити ти узроци, али и последице, закључује психотерапеуткиња, Весна Даниловац.