Како истопити ковид-килограме, без притиска на здравље

Професорка др Весна Димитријевић Срећковић, ендокринолог у Клиничком центру Србије, рекла је, гостујући у РТС-овој Клиници Наздравље, да је током пандемије било оних који су грешили у исхрани, али и оних који су научили да се здраво хране.

Разлог грешкама види у дуготрајном стресу којем смо били изложени, а последица је, између осталог, и гојазност.

„Оно што уочавамо је поремећај масноћа, холестерола, триглицерида, затим гликозиловани хемоглобин, и друге неке параметре, рецимо Де витамин нам је сада био добар јер су га сви користили, док пре пандемије, истраживања кажу, имали смо сви низак ниво тог витамина", рекла је проф. др Димитријевић Срећковић.

Када је реч о болестима, каже да је дошло до новооткривених облика предијабетеса, нарочито код људи који су током короне добијали кортикостероидну терапију, а код многих је инсулинска терапија морала да се појача.

Подсећа да због гојазности и неправилне исхране, расте ниво хормона инсулина, што је повезано са инсулинском резистенцијом, и додаје да је био повећан и број жена са синдромом полицистичних јајника. Ипак, каже, „изборили су се", па је и током пандемије рођен велики број беба.

Дијета је најбоља када је персонализована 

Саветује да се настави са јачањем имунитета, кроз пробиотике који се могу узимати и храном, као што су туршија и јогурт, затим уз воће и поврће, због влакана, као и узимањем довољно витамина и минерала.

За некога ко се током пандемије угојио, др Димитријевић Срећковић саветује да се може смршати регулацијом исхране - узимањем рибе, воћа, поврћа, житарица, махунарки, маслиновог уља, уз умерено узимање намирница животињског порекла.

Критикује све искључиве а и хиперпротеинске дијете, јер постоје, како каже, ризици по здравље бубрега и других органа.

„Дијета мора да буде индивидуално прилагођена свакој особи, не може нико сам себи да одреди дијету. Потребно је потражити савет стручњака, који ће одредити према телесној тежини, полу, годинама, физичкој активности, колики је базални метаболизам једне особе, и одредити дијету ако треба да се смрша", каже др Димитријевић Срећковић.

Напомиње да је идеална дијета она којом се губи највише два до три килограма месечно, и да сви брзи губици килограма доводе до губитка мишићне масе што може бити опасно.

Истиче важност доручка али и две ужине током дана. Додаје да треба избегавати блендирање и претварање воћа и поврћа у кашу и сок, како бисмо имали корисне ефекте влакана.

Како се здраво засладити

Докторка је дала предлог за здраве, укусне оброке попут воћне салате уз додатак коштуњавог воћа. Такође наводи да је корисна и скувана пшеница, којој се може додати мало меда, сецканих бадема или лешника.

Пар ораха или лешника уз неку свежу воћку, наводи докторка, може да нам помогне да предупредимо пад шећера током дана, што је „много боље него да улетимо у пекару по кроасан од белог брашна".

Говорећи о прженој храни, докторка препоручује уље од коштица грожђа. Предност ипак даје кувању и печењу, гриловању...

Докторка Димитријевић Срећковић каже да као њен заступник, користи медитеранску исхрану у превенцији многих болести.

„Користим је преко 30 година у превенцији болести од гојазности, преко метаболичког синдрома, преддијабетеса, дијабетеса, масне јетре, артериосклерозе, инфаркта, превенције шлога, Алцхајмерове болести, полицистичних јајника, депресије, па чак до карцинома", рекла је.

Истиче да је реч о исхрани која укључује све - воће, поврће, маслиново уље и рибу а има и месне и млечне производе, али у одређеним количинама.

Као карактеристику медитеранске исхране, подразумева се и понекад - чаша вина.

Наводи да је медитеранска исхрана помогла код дијета јер је смањила и „лош" холестерол. Говорећи о пићима током дијете, препоручује две литре течности дневно, највише воде, лимунаде и чајеве - без шећера. Једна до две кафе дневно су дозвољене, а пожељан је и какао.