Пливање успорава старење

Научници верују да би пливање могло да пружи јединствен подстицај здрављу мозга. Доказано је да аеробне вежбе могу успорити старење. Међутим, све већи број истраживања сугерише да пливање посебно производи ефекте који побољшавају функције мозга, посебно бољи имуни одговор.

Неуролози још раде на томе да схвате зашто је пливање посебно корисно у спречавању старења и можда су близу одговора.

Није тајна да аеробне вежбе могу помоћи да се спречи нека од последица старења. Али све већи број истраживања сугерише да би пливање могло пружити јединствен подстицај здрављу мозга. Показало се да редовно пливање побољшава памћење, когнитивне функције, имуни одговор и расположење. Пливање такође може помоћи у поправљању оштећења проузрокованих стресом и стварању нових неуронских веза у мозгу.

Све до 60-их година, научници су веровали да је број неурона и синаптичких веза у људском мозгу коначан и да се, једном оштећене, ове мождане ћелије не могу заменити. Али та идеја је превазиђена када су истраживачи уочили бројне доказе о стварању неурона, или неурогенези, у мозговима одраслих људи и других животиња. Сада, постоје јасни докази да аеробне вежбе могу допринети неурогенези и играти кључну улогу у помагању да се заустави или поправи оштећење неурона и њихових веза и код сисара и код риба.

Истраживања показују да је један од кључних начина на који се ове промене дешавају као одговор на вежбу - повећање нивоа протеина који се зове неуротрофни мождани фактор. Показало се да неурална пластичност, или способност мозга да се мења, коју овај протеин стимулише, подстиче когнитивне функције, укључујући учење и памћење. Студије на људима су откриле снажну везу између концентрација неуротрофног можданог фактора који циркулише у мозгу и повећања величине хипокампуса, региона мозга одговорног за учење и памћење.

Такође се показало да повећани нивои неуротрофног можданог фактора изоштравају когнитивне перформансе и помажу у смањењу анксиозности и депресије. Насупрот томе, истраживачи су приметили поремећаје расположења код пацијената са нижим концентрацијама неуротрофног фактора.

Аеробне вежбе такође промовишу ослобађање специфичних хемијских гласника званих неуротрансмитери. Један од њих је серотонин, за који је познато да - када је присутан у повећаним нивоима - смањује депресију и анксиозност и побољшава расположење.

Такође, студије на сисарима показале су да неуротрофни мождани фактор повећава густину неурона кичме. Ове промене доприносе побољшању памћења, расположења и побољшаној спознаји. Већа густина кичме помаже неуронима да изграде нове везе и шаљу више сигнала другим нервним ћелијама. Са понављањем сигнала, везе могу постати јаче.

Али шта је посебно када је реч о пливању?

Истраживачи још не знају тачно у чему је тајна, али су све ближе разумевању. Пливање је одавно познато по својим кардиоваскуларним предностима. Пошто пливање укључује све главне групе мишића, срце мора напорно да ради, што повећава проток крви у целом телу. То доводи до стварања нових крвних судова, процеса који се назива ангиогенеза.

Већи проток крви такође доводи до великог ослобађања ендорфина - хормона који делују као природни редуктор бола у целом телу. Овај налет изазива осећај еуфорије који често прати вежбу.

Већина истраживања утицаја пливања на мозак обављена је на пацовима. Пацови су добар лабораторијски модел због своје генетске и анатомске сличности са људима. У једној студији на пацовима, показало се да пливање стимулише мождане путеве који потискују упалу у хипокампусу и инхибирају апоптозу, односно смрт ћелија.

Студија је такође показала да пливање може помоћи у подршци преживљавању неурона и смањити когнитивне утицаје старења. Иако истраживачи још увек немају начин да визуализују апоптозу и преживљавање неурона код људи, они примећују сличне когнитивне резултате.

Једно од значајних питања је како конкретно пливање побољшава краткорочно и дуготрајно памћење.

Студија на пацовима показала је да су након само седам дана тренинга пливања, уочена побољшања у краткорочном и дугорочном памћењу.

Истраживачи су сугерисали да би ово повећање когнитивних функција могло да пружи основу за коришћење пливања као начина за побољшање учења и памћења узрокованих неуропсихијатријским болестима код људи.

Истраживања на људима дају сличне резултате који указују на јасну когнитивну корист од пливања у свим узрастима. На пример, у једној студији која се бавила утицајем пливања на менталну оштрину код старијих, истраживачи су закључили да су пливачи побољшали менталну брзину и пажњу у поређењу са непливачима. Друга студија је упоредила когнитивне функције између копнених спортиста и пливача у узрасту млађих одраслих особа. Истраживачи су открили да је 20 минута пливања умереног интензитета побољшало когнитивне функције у обе групе.

И истраживања спроведена на деци показала су јасну когнитивну корист пливања у односу на анаеробне вежбе. Пливање чак и у кратким временским периодима веома је корисно за младе мозгове у развоју.

Неуролози су све ближе детаљнијим резултатима колико и како пливање утиче на подмлађивање организма.

Вековима су људи тражили извор младости. Пливање би могло бити један од најважнијих извора.