Како то да су професионална обољења ређа и од ретких болести

Код само једног радника је 2020. године доказано да је његова болест последица посла којим се бавио, односно да је реч о професионалном обољењу. То је драстично смањене у односу на 232 таква случаја, колико их је било пре две деценије.

Послодавци су обавезни да сваке године организују систематске прегледе за раднике на потенцијално опасним пословима.

„У служби хитних интервенција радови се изводе у котловима, под земљом, у тешким елементарним условима. Температурне разлике достижу чак до 70 степени Целзијуса. Без систематског прегледа не би ни могли да радимо. А обављамо сваке године у Медицини рада“, наводи Илија Јовевић из ЈП Београдске електране.

На списку се налази 66 професионалних болести

Правилник садржи списак од 66 болести које су у категорију професиналних. Између осталих, ту су болести које могу изазвати – дуготана бука, хемијска средства, дуготрајно гледање у екран. Примера ради, у предузећу Београд бут постоји чак 37 радних места која потенцијално могу изазвати професионална обољења. На њима је ангажовано око 750 радника.

„Ми смо радили испитивања на Торлаку. Прашина, емулзија, битумен, битулит и све то, али то нису довољни параметри који доказују да је то професионално обољење. Имамо један случај који се односио на физичку повреду, оштећење шаке од вибрација“, објашњава Мирко Двјак из предузећа Београд пут.

У Немачкој годишње има више хиљада оболелих од професионалних болести, а код нас један или два случаја. То се тешко може приписати бољим условима и већој безбедности код нас. Једна од институција које дају стручно мишљење о утицају посла на здравствено стање осигураника, јесте Институт за медицину рада Србије.

Запослени не подносе захтеве за утврђивање професионалних обољења

„Наши запослени нису обавештени о томе шта утврђивање професионалног обољења носи њему, породици, тако да ми и немамо захтеве за утврђивање професионалних обољења. Према свим светским статистикама, негде око осам одсто малигних тумора плућа код мушкараца су узроковани изложеношћу на радном месту. Код нас се годишње региструје преко четири хиљаде нових случајева малигних обољења плућа. Осам одсто од 4.000 је 320, а ми већ годинама немамо ниједан регистровани случај“, наглашава проф. др Петар Булат са Медицинског факултета.

Мала је вероватноћа да ће лекар који је утврдио да је неко оболео од карцинома, тог пацијента упути и на медицину рада. Доказати да је болест настала само због дуготрајног бављена неким послом није ни мало једноставно.

Један од разлога што више радника не успева да оствари право јесте и то што неки послодавци не желе да потврде да је њихов радник био изложен неком опасном материјалу, као што су азбест или неке друге хемикалије, јер би осигураник могао да тражи одштету.

Они који докажу да у инвалидску пензију одлазе због професионалене болести, без обзира на то колико дуго раде, имају право на пуну пензију. Исто право остварују и они који наслеђују такву пензију.