Микропластике има свуда, а како утиче на наше здравље, још не знамо

Научници годинама, свакодневно раде на томе да се некако смањи, док на неки начин потпуно не уклонимо проблем са нагомилавањем пластике, наводи гошћа Јутарњег програма, др Сања Јеремић.

„Решења се траже у различитим аспектима. Да се некако редукује пластични отпад који постоји. Да пластика коју производимо у ненормалним количинама може да се рециклира или поново користи. А делује се и у смеру да се пластика у потпуности замени неким алтернативама“, објашњава Јеремићева.

Пластика је у наше животе ушла још педесетих година прошлог века и дуго се радило на томе да се процес производње пластике усаврши. Међутим, није се размишљало о томе шта ће се једног дана радити са тим пластичним материјалом када доспе на депонију.

Пластика када доспе у животну средину под утицајем и механичких и физичкохемијских процеса се разграђује, утицали ми на то или не, и тако настају мањи фрагменти. Миркопластику је лакше детектовати и њоме се научници баве већ неких петнаестак година и установљено је да се она налази буквално свуда.

„Са нанопластиком је ситуација компликованија. Она је још ситнија и велики изазов је детектовати је животној средини. Нанопластика је први пут откривена тек 2017. године и то у води из Атантског океана. Када су људи у питању, нанопластика је откривена у плаценти, нерођених беба, у фецесу, а пре пар дана је објављен и рад да је први пут микропластика детектована и у људској крви“, додаје др Јеремић.

Додаје да, колико та чињеница запањујуће звучала - била је очекивана.

„Када доспе у људски организам, чак можда не морамо залазити у те детаље - одакле потиче, те микрочестице су опасност само по себи. Једино што научници за сада знају је да микропластика постоји у различиим облицима, сферичне, мало неправилнијег облика... Оно што су у лабораторијским испитивањима успели да закључе је да та пластика мало неправилнијег облика може правити већу сметњу. До сада су сва истраживања рађена посредно, то су све лабораторијски експерименти, који су рађени на системима који симулирају наш организам", рекла је др Јеремић.

Честице микропластике присутне и у фецесу беба 

Докторка је коментарисала и присуство микропластике код беба које се хране из пластичне флашице.

„Тај материјал од којег се праве те боце је полипропилен. Од њега се не праве само бочице за бебе, већ и јако велики број амбалажа за припрему, за кување, складиштење хране. То је утврђено да, ако бисмо тако посматрали, онда би беба у току дана, могла да унесе милион честица микропластике уколико припремамо храну на тај начин. То је један део студија. А имамо и студију која је измерила да у фецесу беба постоје такође честице микроплатике а оно што се дешава између - ми не знамо. Значи, ми пут пластике у организму деце и одраслих још не познајемо", објаснила је др Јеремић.

Пројекције су да ће се производња пластике удвостручити до 2040. године. Потенцијални ризици за здравље су прави изазов за стручњаке.

„То су истраживања која ће следити. Научници сматрају да количина микропластике која се налази око нас, још увек није у тим количинама да би изазвала здравстевни проблем код људи, али је чињеница да бројке расту, и сами сте рекли. Решења која сам поменула покривају различите аспекте овог процеса. Ако знамо податак да је 2016. године, количина пластичног отпада који је продукован годишње на нивоу света био негде око 180 милиона тона. Као што ће и производња пластике да се удвостручи, до 2040, тако ће се удвостручити и продукција тог отпада , па ће бројка о којој говоримо бити негде око 360 милиона тона. Мђутим научници су веома оптимистични и сматрају да, ако бисмо ми буквално ове године, ево сада почели да примењујемо та решења која су до сада развијана, опробана и показана, да ћемо ми до 2040. године, успети да смањимо продукцију отпада на 140 милиона тона", рекла је.

Важно је понудути алтернативу конвенционалној пластици 

Група за еко-био-технологију и тазвој лекова део је великог пројекта који финансира Европска комисија. Реч је о колаборацији Европе и Кине која укључује девет држава. Боре се за увођење циркуларне економије.

„Наша улога у овом пројекту је да прикупимо бактерије из различитих средина које су већ загађене пластиком, а затим да се ослонимо на потенцијал тих бактерија и њихових ензима и њиховог потенцијала да деградују већ ту пластику са којом су у контакту, а онда комбинацијом различитих бакрерија које су појединачно потентне стварамо заједнице које су онда веома ефикасне за разградњу мешовитог отпада пластике", каже др Јеремић.

Истиче да ту „прича не престаје", већ се наставља путем производње нових биоматеријалаи биополимера као алтернативу конвенционалној пластици.

У пројекат је укључено и пет компанија, како би пројекат и комерцијално заживео. За три године сарадње, успостављена је комуникација и са неколико водећих светских компанија за производњу хране и пића које су заинтересоване да бар део процеса производње промене иновативним.