Како спречити понављање уринарних инфекција

Запажање о томе да жене чешће имају проблема са уринарним инфекцијама и да су им склоније, др Милојевић је јасно потврдио: „Неки статистички подаци говоре да ће 50% жена у току живота једном имати уринарну инфекцију, док је код мушкараца то можда само неких 15, мада када гледамо по узрасту у најмлађем добу ту су ипак мушка деца, пре свега због одређених аномалија попут везикоуретералног рефлукса, када урин из доњих мокраћних путева иде ка горњим и тако може да доведе до инфекције. У том неком средњем добу пре свега обољевају жене, а после 60. године учесталост обољевања међу половима је готово идентична. То је тачно да жене обољевају, али то је више анатомски тај разлог, зато што уринарне инфекције пре свега су бактеријске инфекције и изазване су властитом цревном флором, односно ентеробактеријације". То значи да практично бактерије из црева некако доспеју до уринарног система.

„Уочено је да управо жене које имају те честе и рекурентне инфекције, односно оне које се често враћају, имају повећану колонизацију управо тим бактеријама у пределу перинеума, то је тај простор око аналне регије, око гениталија, и управо миграцијом тих бактерија оне имају чешће уринарне инфекције.То не мора уопште да има везе са одржавањем личне хигијене", објаснио је уролог и подвукао да то заправо значи да неко може бити веома чист, уредан и редовно да одржава хигијену, а да ипак има већу склоност ка уринарним инфекцијама.

Др Милојевић је објаснио да није необично да у уринарном тракту постоје бактерије, али да то не значи одмах и уринарну инфекцију: „Нормално је да бактерија продре у уринарни тракт и ми можемо да имамо бактерију у уринарном тракту и можемо да имамо бактериурију. Можда неко од нас овде има бактериурију, што значи да имамо бактерије у урину, али немамо уринарну инфекцију, пошто је уринарна инфекција у суштини инфламаторни одговор организма на присуство бактерије, било да је то ешерихија коли или нека друга бактерија, а када имамо налаз бактерија у урину, само без инфламаторног одговоара, ту говоримо о бактериурији и њу не треба лечити".

Када је реч о томе коју је бактерију најтеже лечити у контексту уринарне инфекције, гост Ординације рекао је да то није увек исто: „Све зависи од тежине клиничке слике и ако имамо тежу клиничку слику наравно да ћемо теже и ту бактерију лечити. То зависи и од стања организма. Није исто ако оболи од ешерихије потпуно здрава особа која је у својим 20-им - 30-им годинама, и неко ко има гомилу коморбидитета, удружених болести, тако да не постоји та разлика да ли ћемо теже лечити ешерихију или ћемо теже лечити протеус, али дефинитивно мултирезистентне бактерије представљају велики проблем, јер смо управо ми ти који смо криви због чега смо и дошли данас до тога да имамо мултирезистентне сојеве који не реагују на антибиотике. Имате чак и бактерије које су резистентне готово на све сада познате антибиотике и то је велики проблем".

Уринарна инфекција може да постоји чак и кад нема пецкања, болова, учесталог мокрења - како је тада препознати?

Како уствари орагнизам шаље сигнал да је уринарна инфекција ту? Ми знамо да су то нека пецкања, непријатности при мокрењу итд, али право питање за стручњака у студију РТС Ординације било је да ли неко може да има уринарну инфекцију а да нема пецкања, непријатности, него да постоје неки други симптоми?

„Обично те дизуричне тегобе, каошто су пецкање, болови при мокрењу, учестало мокрење, то се обично повезује са инфекцијом доњих мокраћних путева, односно са упалама мокраћне бешике, али пацијенти могу да имају и болове у лумбалном пределу, да имају температуру, и да имају упалу нпр. бубрега а да уопште не помисле да ураде налаз урина, тако да зависно од клиничке слике".

Шта значи који параметар у анализи урина?

Прва ствар коју многи најчешће раде кад осете било коју уринарну тегобу јесте да дају урин на анализу. Постоји два списка тих анализа - а један од њих се зове седимент урина, и ту се налазе вредности еритроцита, леукоцита, кристала, бактерије и слуз.

Када неко добије налаз у коме пише да у том урину има бактерија - мало, доста, и слично, заправо се опише маса, што је уролог једноставније објаснио: „То значи да та особа има бактерије у урину и то не мора да буде патолошко стање. Оно се лечи само у посебним ситуацијама, на пример трудница не сме да има бактерије у урину и ми ћемо је лечити антибиотиком, иако нема тај инфламаторни одговор организма. Затим деца, млађа популација са одређеним аномалијама као што је нпр. када урин може из доњих мокраћних путева да иде ка бубрегу, и тада инфекцију да пренесе ка бубрезима, исто морамо да дамо антибиотску терапију. Исто, особе које се спремају за неку хируршку интервенцију, за неку уролошку процедуру, не смеју да имају бактерије у урину, тако да те пацијенте морамо да покријемо антибиотиком"

Која количина бактерија у урину је за бригу?

Питање за доктора било је и да ли пацијенти који стандардно дају урин на контролу, немају никакве тегобе, затекну нпр. у опису "маса бактерија", "много бактерија" или "има мало бактерија" - треба да брину? Је л' то нешто опасно?

„Не треба да брину ако немају изражене симптоме. Значи ако немају никакве нелагодности при мокрењу, ако немају температуру, ако немају апсолутно никакве симптоме, не треба уопште да брину, тако да је то потпуно у реду да имају такав налаз", разјаснио је гост Ординације.

Ако имају тегобе и симптоме и појави се "много бактерија" у овог анализи, тада је већ
битно да се то види у односну на седимент урина:„Ја лично ако бих имао пацијента који има само бактерије, нема никакве тегобе, није ни неопходно да радимо уринокултуру, али ако су притом и леукоцити повишени, значи да има пиурију, налаз леукоцита у урину, онда бих таквом пацијенту урадио уринокултуру, али ако он већ има симптоме онда ми морамо кренути са емпиријском терапијом, значи требало би да крене са терапијом антибиотском пре него што добијемо тај налаз", односно док се чека уринокултура, како је речено у емисији. „То је та емпиријска терапија. Онда кад добијемо налаз уринокултуре онда можемо дати циљано терапију за одређени патоген уколико је можда он резистентан на овај лек који смо већ дали", рекао је уролог, па објаснио да се у том случају промени терапија.

На шта све може да указује крв у урину?

Када су повећани еритроцити и леукоцити у урину, то може да указује на уринарну ифнфекцију: „Могу да буду и еритроцити повишени при уринарној инфекцији, али налаз еритроцита у урину, односно налаз крви у урину се дешава чак и ако се не види (крв), а то је због тога што је у питању микроскопска хематурија, да кажемо, односно налаз еритроцита у урину. Не може пацијент да види и то је нешто што захтева детаљно уролошко испитивање, нарочито уколико то перзистира, траје. Значи, уколико пацијент има уринарну инфекцију вама је то јасно по налазу урина, у смислу да има повишене леукоците и да има притом повишене еритроците - ви ћете сматрати да је то у склопу те уринарне инфекције, али ако он константно има повишене вредности еритроцита, онда сте ви ту да спроведете дијагностику даље и да испитате због чега има повишене еритроците, зашто пацијент има крви у урину. Може да има крв у урину зато што може да има негде неки камен, неки песак који може... то су ти кристали који оштећују уротел, односно слузокожу уринарног тракта и онда можете имати налаз у урину, затим може тумор да буде и у суштини тумори мокраћне бешике дају тај симптом - безболну хематурију, али то је обично ова макроскопска која се види. Ти пацијенти не морају имати никакве тегобе", нагласио је др Милојевић.

Еритроцити и леукоцити су често повишени код уринарних инфекција, али се пажња на еритроците обраћа уколико су они дуже повишени, и тада то треба испитивати даље: „Морамо искључити та друга обољења, јер пацијент може имати и уринарну инфекцију и имати тумор мокраћне бешике удружено", подсетио је гост Ординације.

Колико су кристали и слуз у урину заиста важни?

„Процес кристализације се дешава - налаз кристала може да буде присутан у урину у већем или мањем броју, али то ипак указује на калкулозу, односно на стварање камена, што нема везе са уринарном инфекцијом". Слуз није тако значајна у налазу седимента урина, каже др Милојевић, јер може да буде потпуно неспецифичан налаз, и због тога се не обраћа много пажње на ставку слуз.

Поред анализе урина, вади се и крв, па је питање за лекара како се понаша крвна слика када неко има уринарну инфекцију? Шта расте, шта пада и на шта би требало обратити пажњу?

„Дефинитивно леукоцити у крви, односно бела крвна зрнца и у крви расту и могу да одговарају клиничкој слици, тежини клиничке слике и ти други параметри запаљења, односно инфламације, као што је Це реактивни протеин (ЦРП) такође ће расти, али обично код нас када су у питању чак и пијелонефритиси, што је уствари упала бубрега, упала карлице бубрега, онда у том случају можемо да имамо јако високе вредности ЦРП-а и 100 - 150 -200 чак, тако да можда и то пацијенте уплаши. Немају неку изражену симптоматологију, имају неко благо пробадање у лумбалном пределу, неку температуру блажу и онда ураде ЦРП, он је 200 и онда брзо долазе код нас", рекао је др Милојевић. Он је објаснио да када је ЦРП тако висок то може да буде опасно, али да ако се са антибиотиком крене на време након 7 дана антибиотске терапије та упала бубрега може потпуно да се смири и да прође без неких даљих компликација.

Ако неко дуго покушава да реши проблем уринарне инфекције и не успева да га реши или да је просто запусти, питање је било шта би могло да се закомпликује? Колико је уствари опасно да ви не излечите уринарну инфекцију која постоји, од било које бактерије?

Благовремено лечење уринарне инфекције може спречити врло озбиљне компликације

„Ако је то константно, то захтева детаљно испитивање. Уколико постоји било која препрека, односно опструкција или задржавање урина из било ког разлога, ти пацијенти могу да имају стално уринарне инфекције и да се навраћају, и да се оне компликују у смислу да од упале бубрега настане апцес бубрега, да бактерија оде у крвни систем па да се прошири даље и да дође до стања сепсе, тако да и те како може да се компликује, али ти пацијенти са тим инфекцијама које се стално понављају управо њих треба детаљно испитати и видети који је разлог због чега се код њих стално понављају уринарне инфекције", објаснио је гост Ординације.

Логично питање за уролога било је шта је најчешћи разлог који доводи до враћања уринарне инфекције? „Пре свега неадекватно отицање урина, у смислу задржавања урина. То могу да буду мушкарци са увећаном простатом и онда они имају утисак да одлично мокре, и они се измокре али њима увек заостаје одређени део урина у мокраћној бешици, а само задржавање урина погодује размножавању бактерија, тако да то је случај у коме се инфекција враћа", објаснио је лекар.

„Уколико постоје страна тела, било да је то катетер или нешто слично, исто је велики фактор ризика да се код тих пацијената стално враћа уринарна инфекција, а и пацијенти са дијабетесом и одређеним аномалијама, такође калкулоза, односно камен, може да буде да пацијент има инфицирани камен и да ви лечењем антибиотском терапијом једноставно не можете да уништите ту бактерију да се она у већем или мањем броју увек присутна и може у једном тренутку да доведе до веће компликације"

Када се у уринокултури види која је бактерија присутна, испланира терапија и препише лек, односно антибиотик на који је присутна бактерија осетљива, требало би да све брзо прође. „Стерилизација урина се брзо постигне, након 48 сати од примене антибиотика и пацијенти се осете боље. Имају мање изражене симптоме или можда више и немају, али препоруке су да та терапија траје од 5 до 7 дана, али то зависи од тежине клиничке слике. Можда ћете неком дати 3 дана антибиотик, у зависности од клиничке слике", прецизирао је др Милојевић.

Међутим, постоје ситуације када бактерија не реагује ни на један антибиотик, али и у тим случајевима постоји решење, о коме је уролог говорио: „Ако је то пацијент нпр. са уринарним катетером који има мултирезистентну бактерију али нема тако изражене симптоме, онда ћемо гледати да не дајемо антибиотик него да видимо да хидратацијом, уносом више течности, да једноставно се испира тај уринарни тракт и да на тај начин управо не дозволимо да та бактерија доведе до симптома, јачањем имунитета и то је нешто што и те како може да помогне".

Шта се препоручује код честих уринарних инфекција?

Др Богомир Милојевић разјаснио је препоруку по препоруку за оне људе који муку муче са честим уринарним инфекцијама. Када се каже да дневно треба пити 2 до 3 литра течности, намеће се логично питање на коју се течност конкретно мисли, па је уролог објаснио: „ Циљ је да се стално уноси течност, 2 до 3 литра, а ако неко може и више - може, како би се практично испрао уринарни тракт, и саветује се чешће измокравање. То може да буде најразличитија течност и требало би да буде најразличитија течност. Не би требало пацијенти да се определе само за један тип течности, једну воду или један чај, јер на тај начин можемо мало да променимо киселост, односно Пе-Ха средину урина, што би можда погодовало даљем размножавању бактерија".

Уролог је посаветовао да и иначе треба да мењамо воду коју пијемо, а не само када је реч о уринарним инфекцијама: „Што разноврснију течност да уносимо. То могу да буду и чајеви и сокови, не морамо само да се вежемо за једну воду и само пијемо ту воду", па је испричао да се пацијенти најчешће вежу за једну воду и очекују да ће им она решити проблем, а његова препорука је да се пије што више различитих течности.

Када се каже да треба користити чајеве, питање је која је права мера, па је лекар и ово разјаснио: „Максимално 2 до 3 шоље чаја мислим да би било сасвим довољно и ту се исто баца акценат на течност, чајем ће унети течност коју треба и они су јако погодни". Доктор је објаснио како на уринарну инфекцију могу да утичу суплементи: „Суплементи нису ништа друго него екстракти из першуна, бруснице, уве и они имају тај антизапаљенски, антиинфламаторни ефекат и имају мало тај диуретски ефекат - да поспешују измокравање, тако а је у основи циљ и чајева и тих суплемената што већи унос течности, да се оствари то дејство", појаснио је уролог.

Др Милојевић је изјавио да употреба чајева и суплемената заиста може да олакша лечење: „Апсолутно ви можете суплементе дати и током активне терапије уз антибиотик, као помоћ, а можете их дати и потпуно у превентивне сврхе особама које имају честе уринарне инфекције. Особама које имају честе уринарне инфекције дајете суплементе да пију одређено време да би спречили да те инфекције поновно дођу".

Подсетили смо се да и суплементи и чајеви могу да имају негативне ефекте на примарну терапију или организам, тако да је савет да се консултује лекар, па чак и када су у питању чајеви и суплементи.

Антибиотик као превенција само у изузетним случајевима и то само уз консултацију са стручњаком

До сада смо много пута чули да антибиотике превентивно не би требало користити, већ их користити врло умерено и то баш кад мора. Међутим, овог пута од др Милојевића смо чули да антибиотску терапију треба користити превентивно (по савету лекара), па је зато детаљно говорио о таквим ситуацијама: „Требало би баш кад мора, али мора ако имате бебу, ако имате мало дете које има честе уринарне инфекције, управо због тога што има неку урођену аномалију. Честе уринарне инфекције управо у том најранијем добу остављају ожиљне промене на бубрегу и уколико ви не лечите, односно не дајете превенцију том детету, оно ће изгубити то здраво ткиво бубрега и у једном тренутку у свом животу можда ће бити и зависно од дијализе нпр. Други случај је да имате младе жене, или жене у репродуктивном периоду, које имају честе уринарне инфекције, и управо уколико млада жена има више од 4 уринарне инфекције на годишњем нивоу, онда се то дефинише као посткоитална уринарна инфекција, односно у вези је са сексуалним односом. Сада је ту одмах питање наших пацијенткиња - како? Значи, то апсолутно нема везе са одржавањем хигијене, нема везе са употребом контрацептивних средстава", па тако значи да чак и ако неко користи презерватив током сексуалног односа ипак може да добије уринарну инфекцију, појашњено је у РТС Ординацији.

„Та динамика сексуалног односа доводи до те бактерије која се ту, у том пределу перинеума иначе налази, више мигрирају у мокраћну бешику и то је разлог због чега оне чешће имају уринарне инфекције. Њима препоручимо профилаксу, односно неку од видова превенција - може да узима антибиотик након сексуалног односа, и то се попије једна доза и то је то, или можете да имате у одређеним временским периодима да узима одређен препарат исто као антибиотик, или можете да дате савете као што је измокравање након сексуалног односа. То посаветујете пацијенткињу да спречите да она поново добије ту уринарну инфекцију", детаљно је објаснио уролог Милојевић.

Савет - „Мокрити после сексуалног односа више се односи на жене јер смо рекли да ће мушкарци теже да оболе, управо због дужине њихове уретре, а битно је и када било која особа има уринарну инфекцију и када дате антибиотик и када саветујете да узимају што више течности, ви их исто саветујете да што више празне мокраћну бешику, да празне бешику на најмањи нагон на мокрење управо да не бисте дозволили да дужим задржавањем урина се бактерије развијају".

Уролог је закључио гостовање објашњењем зашто се саветује да се мокраћа не задржава намерно: „Ви ако је задржавате, још нарочито ако сте склони уринарним инфекцијама, само потпомажете тим бактеријама да се што више размноже и зато је ово битно." Подсетимо, све наведене савете, др Милојевић детаљно је појаснио гостујући у емисији РТС Ординација.