Како да преживимо прелазак на летње рачунање времена

Циркадијални ритам заправо представља биолошки ритам који подразумева цикличне промене наших функција тела у току 24 часа. Све функције у нашем организму, нарочито оне које се периодично понављају, као што је смена будности и спавања, телесне температуре, лучење бројних хормона и других процеса у организму, заправо регулисани биолошким часовником, објашњава проф. др Драган Хрнчић.

„Сам тај биолошки часовник је нешто што ми у себи ендогено имамо и што нам је заправо 'навијено' оним што зовемо период сунца и перод светлости, јер сви процеси у нашем организму у физиолошким условима здравља функционишу захваљујући типу дневног ритма, целодневног круга од 24 сата и неких 15 минута“, додаје професор.

Померањем казаљке на сату ми померамо наш друштвени часовник, јер ми смо социјална бића и функционишемо у окружењу које нам намећу друштвене и радне обавезе, али наш цирка дневни ритам је усаглашен са ритмом сунца и са дневном светлошћу.

„Померање часовника и прелазак на летње рачунање времена нам доноси доста негативних ефеката по здравље јер у том случају наш унутрашњи часовник није усклађен са друштвеним. Ујутру ћемо добијати мању количину светлости, а ноћу ћемо дуже бити изложени дневној светлости, а сунчева светлост 'навија' наш унутрашњи часовник“, наглашава гост Јутарњег програма.

Многи преласку на летње рачунање времена приписују више саобраћајних незгода и срчаних удара, него када се помери уназад. Једна америчка студија показала је да број пацијената због поремећаја срчаног ритма расте након померања сата у пролеће и да ти поремећаји изазивају шлогове, па и престанак рада срца.

Хронобиолошке студије су показале, посебно у земљама попут Сједињених Држава које имају више временских зона и у скандинавским земљама, посебно, где је дужина дана и ноћи другачија, да гледано на популационом нивоу, у недељу и понедељак после померања часовника унапред, већа је инциденца инфаркта миокарда, артијалне фибрилације, као и да то померање доводи до пада концентрације, повећаног броја саобраћајних несрећа.

„Недавно смо обележили и Светски дан спавања који промовише квалитет спавања и квалитетно спавање, а преласком на летње рачунање времена ми се ноћу излажемо дуже једном сату дневне светлости и одлажемо продукцију мелатонина, главног хормона који се лучи током ноћи и одговоран је за оно што зовемо квалитетан сан“, наглашава професор Хрнчић.

Такође, чињеница је да летњим рачунањем времена улазимо у летњу сезону када се количина сунчеве светлости повећава, што је само по себи одговорно за боље расположење, више физичке активности током дана, тако да позитивни ефекти о којима неки говоре нису последица померања часовника, већ самог годишњег доба, напомиње професор.

„Сам прелазак на летње рачунање времена у првој недељи доводи до појаве депресије и лошег расположења, али дугорочно гледано, током лета, због самих околности, имамо боље расположење“, закључује професор др Драган Хрнчић.