Постковид синдром - код кога и када се очекују проблеми са срцем, плућима и нервним системом

„Ако нисте имали упалу плућа а имате неке придружене коморбидитете као што су хипертензија, шећерна болест, нека друга кардиоваскуларна болест, наравно посетићете кардиолога који се тиме бави, а има нас који се бавимо постковид синдромом. Наравно, неизбежно је ту и неуролог, зато што су ту бројни симптоми и неуролошки, и психолошки и психијатријски и многобројни други који сви заједно указују на једно заиста дуготрајно стање које захтева надзор, праћење и контролу свог лекара", рекао је др Тасић.

Стручњаци су установили да се постковид симптом може јавити и код младих и старих, али и код оних који су имали благе симптоме ковид инфекције. Ипак, теже компликације очекиване су код оних који су имали теже клиничке слике. Правила о томе када ће се појавити први знаци постковид синдрома нема.

Постковид може да траје и годину дана

Први симптоми постковид синдрома уопште не морају да буду нови у односу на ковид инфекцију: „Они могу само да се наставе и они трају. Неки симптоми могу да буду нови, да је рецимо пацијент имао неку лакшу форму али да након рецимо три, четири недеље, или пет недеља, добије нешто од већ поменутих симптома. Свакако се сматра да акутна фаза траје око четири недеље", рекла је др Омчикус уз сугестију да, када симптоми трају након тог периода, они већ могу да се посматрају као постковид синдром.

Неуролог доц. др Смиљана Костић, објаснила је да није необично да се некоме и месецима након прележане инфекције први пут појаве сензације попут вртоглавице или замора: „Може да буде од ковида, може да буде и тако касно. Пацијенти наводе симптоме који често трају и више од шест месеци и годину дана и могу да се јаве са једном дистанцом која може да буде дугачка и три, четири месеца од прележане инфекције, али је чињеница да ми имамо све више болесника са тим дуготрајним симптомима који су имали благу, чак и асимптоматску слику, а који имају врло јасне неуролошке манифестације".

Препорука је да се самостално не тумаче де-димер резултати, и да се лекови за разређивање крви не узимају на своју руку.

Иако смо о де-димеру научили много за ове две године, и даље се многи плаше када виде његове повишене вредности.

Кардиолог проф. др Небојша Тасић је разјаснио шта заправо значи када је повишен тај параметар крви: „Да будем врло прецизан - де-димер може указивати на нешто важно и опасно, а може значити не нешто специфично. Де-димер нама, кардиолозима, кардиоваскуларним лекарима указује да постоји васкуларни проблем у смислу потенцијалне повећане способности тела да згрушава крв, што аутоматски не значи да ће тело направити тромб".

Објаснио је и да се код људи са веома високим вредностима де-димера у ковиду често не дешава ништа и да немају тромб, али и да се дешава да људи са мало повишеним вредностима, добијају озбиљне тромбозе са последицама.

Иначе, повишен де-димер може да потраје месецима након прележаног ковида 19, указао је гост Ординације: „Имам ја пацијента коме је де-димер шест месеци после био повишен и страшно је био уплашен. То су стања у којима ви проверите и неке друге ствари, јер димер није једини показатељ степена разређености крви, односно могућности згрушавања крви".

Најмање три месеца мировања након тежег облика ковида

Др Тасић је прокоментарисао ставку по ставку најчешћих симптома који указују на могућност да постоји кардиоваскуларни постковид проблем.

„Вероватно једна од најчешћих компликација јесте упала срчане марамице популарно звано у народу перикардитис. Врло често се болесници жале на прободе у грудима и они су врло често праћени недостатком даха. Наравно, умарање је један генерални симптом који овде повезује нас троје", указао је др Тасић, мислећи на све госте, лекаре у РТС Ординацији - неуролога, кардиолога и пулмолога.

„Следећа степеница је да је вирус прескочио заштитни омотач срца, срчану марамицу, дошао до срчаног мишића, изазвао нешто заиста опасно, а то је миокардитис или упала срчаног мишића", додао је.

Др Тасић је објаснио да треба имати у виду да се због ковида 19 може догодити инфаркт и шлог, па зато кардиолози инсистирају на мировању после инфкције: „Ми, кардиолози желимо да најмање три месеца сви који су имали тежи облик болести мирују. Овај вирус је паметан, оштећује цео организам, незгодан и захтева две ствари у постковид периоду - то су одмор, као борба против сваког вируса и адекватна хидрација, односно количина течности. Онда на то надограђујемо суплементе, минерале, лекове, све према оном што нам је битно".

Када је постковид главобоља кардиоваскуларни проблем, а када неуролошки

Познато је да су главобоље један од неспецифичних симптома болести, па је зато питање за неуролога др Смиљану Костић, било - како се прави разлика између главобоље због повишеног крвног притиска, и оне која долази од неуролошке проблематике или нпр. можданог удара.

„Пацијенти који су имали искуство нпр. мигренске главобоље или тзв. тензионе главобоље знају да препознају да је то слична главобоља. Међутим, ако се јави главобоља која је другачијих карактеристика, изненадна, јака, неке другачије локализације, праћена још неким пропратним симптомима трњења, слабости, немогућности хода, вртоглавицом, губитком свести, онда то свакако треба да некако упали апарм и да човека одведе лекару да се види шта је у позадини нове главобоље", рекла је др Костић са ВМА.

Проф. Тасић је подсетио да је пре утврђивања узрока нове главобоље важно измерити крвни притисак. „Постоје људи који су свесни да имају повишен крвни притисак и да кад им притисак скочи имају главобољу, али ми имамо све више људи, и старијих и млађих, без обзира на године, који се појављују са главобољом која је један сасвим нови симптом који они раније нису имали", додала је др Костић.

Мождани удар као последица ковида јавља се између прве и треће. недеље болести а ризик од настанка тромба у плућима постоји до три месеца након инфекције

Докторка Костић рекла је да се у постковиду неретко дешавало да се некоме код кога се уопште не очекује мождани удар управо то деси: „Мождани удар се јављао и код младих особа које немају ове традиционалне факторе ризика, код којих се не би очекивао, али уколико је била тежа ковид инфекција, онда је некако и већи ризик да се мождани удар догоди, и обично се мождани удар, када говоримо о повезаности са ковидом, деси негде између прве и треће недеље болести, ту се очекује".

Др Тасић је додао да се симптоми очекују умесец - два након ковида и да је, потребно ако се препознају додатни симптоми као што су поремећај ритма, прободи, поремећај де-димера, запаљење плућа, анксиозност, несаница - обратити се лекару на време.

Пулмолог др Маја Омчикус је упозорила да се чак и неком ко је имао упалу плућа па се опоравио, после три до четири недеље може појавити тромб као последица короне: „Апсолутно може да се јави крвни угрушак у плућима чак и током саме пнеумоније, невезано само за ковид 19, али истовремено и док траје сама акутна инфекција, али постоји ризик и након те акутне фазе, када се релативно опоравио пацијент, и да дође до појаве крвног угрушка".

„Код пацијената који су лечени болнички, и пацијената који су лечени у јединицама интензивних нега, они су под већим ризиком. Наравно, под већим ризиком су и пацијенти који су старији и они који имају неке од придружених болести, као што су кардиоваскуларне болести, дијабетес, хронична опструктивна болест плућа. То су све придружене болести које пре свега могу да утичу. Такође уз придружене болести и вирусну инфекцију пацијент ће бити и дуже везан за постењу, што је такође фактор ризика за настанак крвног угрушка", објаснила је.

Што се тиче симтома, свакако треба обратити пажњу на отежано дисање, које се погоршава након ковида или постаје израженије, уз појаву болова у грудима: „Ти болови могу да буду различити, али углавном се јављају када пацијент дише и тај бол се појачава, и делује као пробадање. Затим могу да се јаве искашљавања крви - то углавном није велика количина када говоримо о плућној емболији, то су мање сукрвице, али свакако је то нешто што захтева да се обрате лекару и евентуално повишена телесна температура", истакла је пулмолог Омчикус.

Др Тасић је подсетио да би и на упорне отоке који не пролазе требало обратити пажњу, како би се могућа појава тромба испитала на време.

Неуролог, доц. др Смиљана Костић објаснила је симптом по симптом који указује на неуролошке проблеме који се јављају у постковид синдрому. Говорећи о тзв. можданој магли објаснила је да је у питању когнитивни поремећај који може да се јави на самом почетку ковида и да траје неко краће време, али и да је код 50 одсто пацијената показано да овај симптом може да траје и дуже од шест месеци.

Објаснила је да ли тај симптом пролази сам од себе: „Код пацијената који никада раније нису имали такве симптоме, обично прође спонтано. Значи пацијенти који су до тада били здрави, без икаквих субјективних и објективних когнитивних проблема, доживе заправо овај поремећај који описују тако што кажу да не могу да функционишу као раније, да теже памте, имају потешкоће с памћењем, да нису способни да брзо мисле, да прате више ствари у исто време. Некад имају потешкоће да нађу реч, да доносе одлуке. Заправо сви они пријављују да су мање ефикасни, поготово на послу, а и у свакодневном животу, чак више од 80% њих".

Др Костић је указала на то да пацијенти треба да ослушкују оно што им говори организам: „Значи они треба да раде онолико колико осећају да могу. Уколико се префорсирају, било ментално или физички и осете погрошање, треба да се одмарају. Не треба потпуно сада се склонити од обавеза и улењити, него просто - умерено. Као што се саветује умерена физичка активност, саветује се и ментална активност до оне мере до које то пацијент може, осећа да може".

Ковидсомнија може утицати на квалитет живота

Неуролог др Костић дотакла се и несаница које су карактеристичне за постковид синдром. Саветује се промена лоших навика, а некада се препоручују и лекови.

Говорила је и о томе како је могуће решити проблем губитка мириса и укуса: „Обично након три до четири недеље се ови симптоми опораве, значи није то само губитак мириса, може да буде и измењен мирис, али они могу да имају и те буквално визуелне халуцинације, како ми зовемо фантосмије, значи да осећају мирисе који не постоје. Кад питате пацијенте да вам опишу који су то мириси, они кажу: осећам мирис цигарете, горења, меса, дима, а то све не постоји. То заправо упућује да постоји оштећење, од мирисног епитела преко мирисног живца и до тих центара за мирис. Дакле, цео тај мирисни систем је директно угрожен вирусом".

Могу ли се чуло укуса и мириса повратити уз помоћ неке терапије?

За превазилажење проблема са укусом и мирисом некада се препоручује поливитаминска терапија.

Докторка Костић је указала на то да губитак чула мириса и укуса најчешће прође сам од себе, али и да симптом може да траје, како је пренела да већина пацијената наводи да то траје чак више од шест месеци, па је се у том случају препоручују додатни суплементи.

Нерулошки проблеми који се јављају код извесног броја пацијената су и трњење, пецкање, мравињање. Др Костић је упозорила је да су оштећења нерава и мишића у ковиду могућа, и да могу довести до озбиљних последица попут одузетости или слабости: „Што се тиче блажих симптома, ако је неко раније имао проблем са болом у кичми, ишијасом, то може да му се потенцира. Могу да се јаве ти симптоми трњења, мишићни бол без неке слабости, атрофије мишића. То све указује на те упалне процесе који могу да прате ковид инфекцију и да се јаве након ње".

Епилептични напади, дијабетес и проблем са штитном жлездом - додатна појава у постковиду

Гошћа Ординације, др Омчикус појаснила је да се епилептични напади после ковида не појављују као чест симптом у постковиду ако је неко имао блажи облик ковида: „Ако се код неког први пут ови напади јављају, онда наравно увек треба кад је епилептични напад у питању никако се не можемо опустити и рећи - океј, био је ковид, па је то посковид. То захтева увек мало темељнију, дубљу, детаљнију неуролошку дијагностику". Др Костић је испричала да се током ковида дешавало да људи на ВМА дођу неурологу са епилептичним нападима и можданим ударима, а да заправо и нису знали да имају коронавирус, већ су га тек тада установили.

Неки од проблема о којима се све чешће говори у постковиду јесу дијабетес и проблеми са штитастом жлездом. То је потврдио ендокринолог, проф. др Срђан Поповић из Универзитетског клиничког центра Србије. Он је навео занимљиво запажање из своје праксе да су пацијенти који су прележали ковид у благој форми, у истом ризику за настанак ендокринолошких постковид манифестација, као и они који су прележали у тежем облику.

Др Омчикус: Није битно колико кашаљ траје, битно је да се сваког дана осећају бар мало боље

Пулмолог, др Маја Омчикус рекла је да, иако је замарање један општи симптом, он заправо јесте регистрован као најчешћи, и чак као симптом који најдуже траје: „Он може некад да траје чак од осам до 12 месеци након прележане инфекције. Што се тиче респираторних симптома ту је отежано дисање или кратак дах при мањем или већем физичком напору, затим болови и пробадање у грудима, а да често није јасан ни узрок тог бола. Ти болови су неспецифични, односно могу да се јаве мало с леве стране грудног коша, мало с десне, јављају се невезано за физички напор, тако да некад немамо јасан патолошки супстрат, односно јасно стање које је довело до тих болова у грудима".

Докторка је објаснила да плућа, чак и кад постоје ожиљци на њима, углавном не боле: „Кад видимо болове и пробадање у грудима тада наравно упутимо увек пацијента и код кардиолога управо због могућег перикардитиса који је чест као кардиоваскуларна компликација". 

Пошто се пацијенти у постковиду жале често и на кашаљ, докторка је објаснила да тај симптом не траје дуго, већ да обично престане неколико месеци након прележане инфекције, док остали симптоми могу да трају доста дуже. „Некад повлачење свих промена на плућима може да траје и до 12 недеља и то не треба да их забрињава. Оно на шта они треба да обраћају пажњу јесте да ли се осећају боље сваким даном. Није битно колико, али да постоји неки напредак", посаветовала је докторка Омчикус. 

Др Омчикус је рекла и да пацијенте често брине то што се осећају добро након ковида, а имају промене на плућима, па је рекла да је јако битно да се због тога не брину: „Те промене могу дуго да трају, шест, осам па и до 12 недеља, па некад и дуже".

Појаснила је на какве се промене мисли: „Свака упала плућа, па и вирусна, пролази кроз одређене фазе које виђамо на рендгенском снимку или на скенеру грудног коша и код већине пацијената се те промене у потпуности опораве. То су оштећења која су настала вирусом. Долази до обнављања пућног ткива и плућа се опораве. Чак и код неких пацијената који су лежали у јединицама интензивне неге смо виђали да постоји потпуни опоравак. Он траје јако дуго, чак некад шест до осам месеци, а такве случајеве виђамо у свакодневној пракси. Међутим постоји одређени број болесника код којих се то не догађа. Управо ту настаје фиброза плућа, односно ожиљци јер су плућа оштећена вирусом и то нормално ткиво се не обнови онако како би требало већ на том месту настане ожиљак, као када се рецимо негде посечете, имате неку рану, слично је и у плућима, а то је проблем јер ремети нормалну функцију плућа, односно пренос кисеоника у крвоток", објаснила је пулмолог.

Када је време за рендген, а када за скенер плућа?

Др Маја Омчикус је нагласила како је пулмолозима након прележаног ковида довољно да пацијенти ураде контролни рендген снимак плућа две недеље након опоравка, и да је тада довољно да снимак буде нешто бољи од оног првог.

„Скенер грудног коша би имало смисла урадити најраније 12 недеља отприлике након прележаног ковида 19. То је све оквирно, сваки пацијент је за себе и наравно сваког пацијента појединачно процењујемо када је прави тренутак за рендген, односно скенер", рекла је др Омчикус.

Осим тога, након инфекције коронавирусом, посебно код тешких форми, проверава се и капацитет плућа, као и могућност плућа да пренесу кисеоник у крвоток. Иначе, у постковиду издвојила су се три проблема са плућима који се могу јавити: плућна емболија, фиброза плућа и гљивичне инфекције.

Др Омчикус је детаљније говорила о гљивичној инфекцији плућа: „То је нешто што је нама релативно ново, односно доста се чешће сада срећемо са гљивичним инфекцијама плућа у односу на раније. Гљивичне инфекције плућа су постојале и пре, међутим то је углавном било код пацијената који су имали оштећен имунски систем, углавном хематолошки пацијенти, пацијенти на хемиотерапијама или други. Е сад, како је кренуо ковид, ми можемо да видимо да су оне доста чешће и виђамо их као компликације, некада у току саме ковид инфекције, али често и након те акутне фазе".

Објаснила је да су гљивичне инфекције плућа честе, али да се не јављају код свакога и да се не очекују код особа које су имале благу форму ковида 19. Додала је да се код пацијената који су имали тешку форму као компликација може очекивати управо гљивична инфекција.

Симптоми гљивичне инфекције плућа препознају се по томе што пацијент који их има не може да дише, може да се јави кратак дах, евентуално кашаљ са искашљавањем сукрвичавог садржаја, повишена телесна температура...

„То личи на упалу плућа, ви некада и не можете да будете сигурни да ли је нешто гљивична инфекција или не, наравно постоје одређене дијагностичке процедуре које ми радимо и на основу којих постављамо сумњу или доказујемо да се ради о гљивичној инфекцији", прецизно је објаснила специјалисткиња за плућа др Маја Омчикус.