Дружење са псима ублажава осећај бола, потврдило истраживање

Резултати истраживања које је објављено у часопису PLOS One потврђују оно што љубитељи паса одавно тврде – да псећа наклоност лечи све болести – а дају и додатну наду пацијентима и здравственим радницима који се често боре са ограниченим болничким ресурсима, посебно током пандемије коронавируса.

„Постоје истраживања која показују да су кућни љубимци важан чинилац нашег здравља на различите начине. Они нас мотивишу, подстичу нас, намећу нам рутину, и стварају везу између људи и животиња“, наводи главна ауторка студије, Колин Дел, руководилац истраживања на клиници "One Health and Vellness" и професор на канадском Универзитету у Саскачевану.

У поменутом истраживању од више од 200 пацијената у ургентном центру тражено је да оцене ниво бола који осећају на скали од један до 10 (где би 10 био највиши степен бола). Код контролне групе нису предузимане било какве додатне активности, док су се испитаници у другој групи десетак минута играли са терапијским псом, а потом је требало поново да оцене јачину бола.

Показало се да су они који су се дружили са псом, после тога бол оцењивали нижим бројем на скали. Према тврдњама др Џесике Чубак, вишег истраживача са вашингтонског Института за истраживање здравља, која није била укључена у студију, ово истраживање има добру методологију, али да треба још много тога да се научи о терапијским псима.

„Резултати студије су обећавајући“, додаје др Чубак. „Наше тренутно разумевање ефеката посета терапијских паса у условима ургентних стања је прилично ограничено. Стога је посебно важно имати више истраживања у овој области“, наглашава докторка.

Ауторка студије, професорка Дел, нада се да оваква истраживања могу допринети томе да коначно престанемо да се питамо да ли су терапеутски пси корисни у медицинском контексту и да почнемо да се питамо како да их боље интегришемо у здравствени систем.

У болници

Искуство боравка у ургентном центру често доприноси још већем осећају бола код пацијената. Јака светла, дуго чекање, анксиозност и усредсређеност на тренутно акутно стање, могу утицати на погоршање субјективног осећаја, наводи Ерин Беквел, власница пса која је већи део живота патила од хроничних болова.

„Ургентни центар није место где вас сместе у удобну, тиху просторију. Лекари вам често понављају савете које сте вће сто пута чули и пробали, а онда вас пошаљу кући након исцрпљујућег чекања, и осећате се као да вас нису ни саслушали“, наводи Беквелова.

Неки људи имају погрешну претпоставку да ће им терапијски пси пренети неку инфекцију или угрозити хигијену у болничком окружењу, али др Колин Дел наглашава да постоје санитарни услови на које здравствени радници могу да се ослоне како би цео систем боље функционисао.

Медицински техничар, Мајк Мекфејден наводи да види много потенцијала у укључивању терапеутских паса као дела холистичког приступа лечењу бола код ургентних стања, и да би то помогло и пацијентима и медицинском особљу.

У кући

Бол се може сматрати и физичким и психичким искуством, рекла је Мишел Гањон, доцент психологије и здравствених студија на Универзитету у Саскачевану која није била укључена у студију.

Анксиозност, депресија, подршка или осећај одбачености могу утицати на то како доживљавамо бол, додаје психолошкиња. Зато се може претпоствити да нам провођење времена са створењем које нам доноси радост и које не угрожава наша осећања може помоћи да се осећамо боље.

„Ствари које можете добити од кућних љубимаца и неке од позитивних емоција које они изазивају мислим да би могле да утичу на сам доживљај бола“, наводи Гањон.

Ерин Беквел твди да је она то лично искусила са својим десетогодишњим кокер шпанијелом јер је боловала од артритиса и аутоимуног поремећаја.

„Осећам да боље контролишем ситуацију и мање сам успаничена или забринут због јачине бола, његове дужине и сличних ствари откада имам ту безусловну подршку свог пса“, наглашава Беквелова. „Научо је током година да када имам болове, да не може да ми седи у крилу. Не морам да му кажем – он осећа"“.