Зашто лекари сматрају да је гојазност опасна колико и пушење и алкохол

„Гојазност није новији проблем. Од седамдесетих година до данашњег доба сматра се да је број особа са прекомерном тежином порастао 3 пута. Током пандемије смо само можда постали свеснији тог проблема, јер он отежава и излечење од ковида 19“, рекла је гостујући у Јутарњем програму проф. др Тамара Миловановић са Клинике за гастроентерологију КЦС.

Према њеним речима, Светска здравствена организација је пре неколико година навела гојазност као један од три најчешћа фактора, поред пушења и алкохола, за оболевање и смртност.

Проблем гојазности додатно је погоршан током пандемије, јер је кретање било ограничено, а старе лоше навике преједања су остале.

„Све то долази на наплату. Томе могу да посведоче многе моје друге колеге – кардиолози, ендокринолози, реуматолози, ортопеди. Гојазност утиче лоше на све органе тела. Пре свега, ту је повишен ниво масти који утиче лоше на јетру, крвне судове, срце, дојке, простату…“, наводи Тамара Миловановић.

Што се ковида тиче, подаци су показали да је гојазност један од највећих фактора који отежавају лечење, односно ти пацијенти чешће оболевају од озбиљнијег облика инфекције.

„Ковид је пре свега болест плућа и респираторног тракта. Код гојазних особа постоји проблем са тим органима независно од ковид инфекције, због лоше и отежане вентилације јер вишак килограма гура дијафрагму нагоре и смањује грудни кош“, објашњава Миловановићева.

Гојазност се иначе сматра хроничним стањем благог запаљења.

Такође, генетика сваког појединца игра важну улогу у томе да ли ће неко развити одређену болест као одговор на гојазност и како ће имуни систем на то да реагује.

Ковид утиче и на систем органа за варење

Упркос томе што је ковид примарно болест дисајних органа, она у половини случајева напада и дигестивни тракт. Утврђено је и да ковид насељава и ћелије црева услед чега су пацијенти имали тегобе као што су мучнина, пролив, повраћање, па чак и крваве столице.

„Што се јетре тиче, још није засигурно утврђено да ли вирус директно напада јетрене ћелије, мада има назнака да је долазило и до њиховог оштећивања. Код доста пацијената смо налазили поремећене налазе јетре приликом инфекције ковидом“, истиче Миловановићева.

На функцију јетре су такође утицали и лекови којима је третиран ковид.

Јетри највише прија умереност у свему.

„Што мање концентрованих шећера, што мање алкохола и кретање које убрзава метаболизам“, објашњава Миловановићева.