Зашто тумор дојке погађа све млађе жене

Докторка Миловић Ковачевић је на самом почетку потврдила податак да број оболелих жена од карцинома дојке из године у годину расте.

„Инциденца је изузетно велика“, рекла је гошћа Ординације додајући да су пре нешто више од 20 година обољевале пацијенткиње од 55 до 60 година, док се данас тај просек помера ка млађој популацији.

„Дефинитивно, када поредимо Србију са Европом можемо рећи да по броју обољевања сигурно високо на листи“. Међутим, додала је да се по морталитету, односно смртности, налазимо на незавидном другом месту. „Имамо јако велики број умрлих жена на годишњем нивоу. Разлог лежи у чињеници, с једне стране, недовољан одазив на скрининг, недовољно организован или можда обавезан скрининг рака дојке, а с друге стране можда још увек недовољна доступност иновативних веома активних лекова, терапија“, указала је др Маријана Миловић Ковачевић, изражавајући наду да ће се ствари променити.

„Ми, струка, заједно са удружењима пацијената заиста радимо на томе да се и један и други проблем реши, односно решавамо га како најбоље знамо, како са Министарством, тако са РФЗО-ом, значи јако је битно да се нешто промени. Борба траје и мислим да се том циљу све
више приближавамо“, истакла је саговорница Ординације.

Тврдња да жене са великим дојкама имају веће шансе да добију рак дојке од жена са малим грудима је нетачна.

„То је апсолутна заблуда, само жене које имају већу густину дојки могу да имају већу вероватноћу да добију карцином дојке, али не и величина дојке". Дакле, величина нема везе са густином.

Наредна заблуда је да ударац у дојку може довести до настанка карцинома дојке. Докторка је потврдила да је ову заблуду чула много пута, али да то није тачно.

„Било шта што се деси неком органу који је већ оштећен сигурно може да направи тригер или да окине почетак или убрза цео тај процес, али ни случајно да буде основни узрок", истакла је Миловић Ковачевић.

Да ношење брустхалтера са жицом утиче на настанак рака дојке, докторка Миловић Kовачевић потврдила је да је и то једна од честих заблуда, али да ипак не постоји ниједан начин како би то могло да се доведе у везу једно са другим.

Четврта заблуда о томе да преглед мамографом треба избегавати јер он доводи до настанка рака дојке такође није ретка, а гошћа Ординације објашњава зашто је ово заблуда.

„Савремени апарати имају минималне дозе зрачења, апсолутно не достижу ниједан начин оне неопходне дозе да би довеле до проблема и карциногенезе, тако да слободно и апсолутно се препоручује једном годишње у одређеним годинама", каже докторка.

Да мушкарци не могу оболети од карцинома дојке такође је заблуда, јер и они могу добити рак дојке, а докторка о томе каже: „Могу и све је чешће, али у поређењу са бројем жена апсолутно су у мањини."

Открила је да мушкарци који оболевају од карцинома дојке углавном имају неки хормонски проблем и детаљније објаснила.

„Често је удружено са гинекомастијама, односно увећаним дојкама, која је у ствари хормонски измењена дојка, па изгледају попут женских, а не морају бити ни дебели ти мушкарци па да кажете да имају масно ткиво па да зато имају те груди, него напротив јесу млечне жлезде веће но што је то природно и физиолошки. Постоје и они мушкарци за које не можемо установимо све разлоге. Они стварно кад примене неку тврдину, квржицу - они треба да оду доктору, треба само да мисле да може да буде нешто озбиљно и зато да оду код доктора а не да мисле да то сигурно није ништа", навела је Миловић Ковачевић.

С друге стране, рекла је да жене заиста некада не могу лако да напипају тумор, посебно ако је у дубини груди и то онда може да буде проблем, тако да ту лежи основна разлика.

Осим самопрегледа дојки важан и поглед у огледалу

Докторка Маријана Миловић Ковачевић показала је и како се правилно дојке прегледају.

Како би се превентивно утицало, односно спречио настанак рака дојке, жене могу да ураде много, каже др Миловић Ковачевић.

„Од фактора ризика постоје они променљиви и непроменљиви и ти променљиви су они где жена може много да учини за себе, морам рећи и мушкарци, пошто рекли смо и њима може да се догоди. Пре свега женама саветујем да све ураде да не буду гојазне, јер свака гојазна жена нарушава хомеостазу, односно равнотежу свих хормона у организму, јер се ту деси једно опште запаљење, један општи хаос се ту дешава и онда страдају оне ћелије и она ткива која су најподложнија."

Због тога треба пазити шта се једе, увек треба пазити колико се једе и физичку активност треба имати апсолутно доживотно, а шетња је минимум.

„Преглед се почиње стојећи, после иде лежећи, али оно што је важно - немојте никада ноктима прегледати већ врховима прстију, а најчешће се користе три прста - кажипрст, средњи и домали прст, и креће се кружним покретима од периферије ка централном делу. Дубина притиска не сме да буде ни прејака ни преслаба. Значи идете полако, од периферије кружним покретима... Прво леву дојку, све ка центру, па онда се иде до брадавице. Ту се мало стисне да се види да ли постоји неки исцедак", објаснила је гошћа Ординације.

Исцедак може бити различит – безбојан, крвав, зеленкастобели

„Крв је обично опаснија, али не значи апсолутно да је нешто малигно, само мора да упути већу сумњу и треба да уплаши. Ако је исцедак зеленкастобели то је најчешће нека врста бактеријске инфекције и то се узме цитолошки брис, то се врло једноставно сазна шта је и лечи се као било какав други проблем и лако се излечи. Ако је крвав, онда се мора озбиљније размишљати и тад се апсолутно мора ићи хирургу", појаснила је докторка.

Још је посаветовала да када жена зна да је једна дојка проблематичнија, самопреглед увек треба да крене од оне дојке која није проблематична, да би се жена, али и њен лекар упознали са нормалним ткивом њене дојке, да би све оно што је другачије побудило сумњу.

„Веома је важно да ви и у лежећем положају прегледате дојке зато што се онда та дојка распростре по површини и имате већу могућност да неке дубље туморе, ако постоје, пре дођете до информације да они постоје, побуде сумњу. Тада, када лежи жена је јако битно да ако се прегледа лева дојка, испод леве лопатице постоји пешкир или јастучић који ће издигнути довољно тај део и онда ће дојка прилећи за зид грудног коша и пре ћете добити ту информацију, ако постоји пре ћете детектовати, пре ћете доћи до те информације. То исто и за супротну дојку", каже докторка Миловић Ковачевић.

Такође, током прегледа не сме да се заборави аксиларни, односно пазушни преглед, напоменула је саговорница Ординације и показала како то изгледа – подигне се рука и онда се исто тако лаганим покретима сва та три спрата аксила или пазуха прегледају, и тај самопреглед би требало обавити минимум једном месечно.

Осим самопрегледа, важно је и да се обрати пажња на црвенило или било какву промену на кожи, а наглашено је и да су увучене брадавице такође нека врста ризика, па је докторка говорила и о овоме.

„Оно што прво жена треба да уради јесте да када стане испред огледала треба увек да гледа да ли су те дојке асиметричне – ако су оне читавог живота биле асиметричне онда не би требало то много да је узнемирава", рекла је и појаснила је да се ово односи на ситуације у којој је једна дојка мања а друга већа, као и на случај када је једна брадавица увучена а друга извучена итд.

Свака промена у односу на оно што је уобичајено код дате особе треба да погоди да се ту нешто ново дешава, па затим да се јави лекару, онкологу.

Кад се иде на ултразвук, а кад на мамограф

Иако је самопреглед важан, наглашено је да то није довољно, нарочито код жена које имају веће дојке, па би зато требало ићи на ултразвук, односно мамограф, у зависности од година. Онколог каже да постоје препоруке да пацијенткиња између 50. и 69. треба обавезно да иде једном у две године на мамографију.

Наравно, ово морамо рећи да ће да се промени уколико нека дата жена зна да има изразито позитивно породично оптерећење, односно да постоји тај ризик да је њена тетка, мајка, бака имала карцином, онда она мора да иде и много раније на мамографију.

То би онда било чак и 40. година. Преглед ултразвуком се препоручује младим женама, код њих се на мамографском снимку не би добро видело ткиво због густине дојки, али ултразвук би требало радити једном годишње, и може већ од 20. а логично и скоро обавезно од 30.

„Оно што је битно то је да жена на том ултразвуку ако се догоди било каква сумња онда би ту некада био индикован и магнетну резонанцу, јер код тих младих жена мамографијом ништа не постижемо, а онда је магнетна резонанца та метода која види", напоменула је докторка.

Жене су угроженији пол када је у питању карцином дојке. Са старошћу се повећава ризик.

„Када кажемо лична историја оболевања од рака дојке односи се на жену која је већ имала рак дојке, док је код породичне јасно да су у питању и очева и мајчина мајка. Треба знати да и отац и мајка имају једнаку вероватноћу да пренесу тај да кажем најчешћи ген о коме причамо, односно тај БРКА 1 или БРКА 2 ген. Педесет процената постоји вероватноћа да дете добије ту наследну мутацију, али то још увек не значи да ће добити карцином", прецизирала је онколошкиња у студију РТС Ординације.

„Анализа БРКА 1 и 2 статуса је изузетно важна, како са аспекта здравих жена и потенцијалног добијања и вероватноће да се добије карцином дојке, тако и са аспекта терапије, а то нам много значи јер данас постоје заиста инхибитори који су изузетно ефикасни како за лечење и третман карцинома јајника, тако и карцинома дојке", разјаснила је докторка.

Густина дојки установљава се некад палпацијом, али пре свега мамографски.

„Некад кад урадите мамографију код жена које имају изразито густе дојке ви апсолутно не
видите ништа, све је то некако баш густо жлездано ткиво те не можете детектовати те микро калцификације. Заправо, желим да нагласим да мамографија највише служи да се открију те тзв. патолошке микрокалцификације. Оне су специфичне, имају свој специфичан распоред", рекла је докторка без превише уплитања у радиолошку област.

Ипак, нагласила је да је ту важно да жена не осећа ништа, да не постоје чворићи па не може ништа ни да се напипа, док се на мамографу виде ти специфични калцификати, које је описала као беле тачкице и оне ако су тако груписане оне значе да ту нечег има.

Онда се то вади и када се анализира, ако се открије да постоје неке малигне промене оне могу, и најчешће и јесу инкапсулиране, нису пробиле базалну мембрану и то значи да нису успеле да направе проблем осталом делу организма.

„Нису успеле да буду инвазивне довољно и немају могућност да се хематогено и лимфогено шире, али да смо пустили да расту оне би пробиле базалну мембрану и правиле метастазе тако што се крвљу и лимфом шире. Значи, то је срећа у несрећи када нађемо промене које су апсолутно, 100 одсто излечиве и та жена је заиста за себе урадила много", објаснила је значај мамографског прегледа.

Статус ендогених хормона значи следеће – нека жена која је јако рано добила прву менструацију, односно у деветој, десетој години, или јако касно ушла у менопаузу, то није добро или потенцијално носи ризик.

Што дужа изложеност естрогенима то је потенцијално и дефинитивно утврђено већи фактор ризика да се добије карцином дојке, објаснила је саговорница РТС Ординације значење овог фактора ризика.

Образлажући даље, докторка је рекла да је идеално време за прву менструацију од 12. до 13. године и да негде са 50, до највише 55 се то полако гаси. Апеловала је и на жене да када уђу у менопаузу не користе на своју руку супституције да би имале све те функције које младе жене имају, јер то заиста носи ризик.

„Чак и орална контрацепција. Она је протективна када говоримо о карциному јајника али када се кроз много година користи, 10 и више и представља потенцијални проблем. Никад као сам фактор ризика али удружен са осталима, да", истакла је докторка.

Осврнула се и на разлог због ког је споменула да је гојазност опасна.

„Када се жена угоји а ушла је у менопаузу и њени јајници су се, наравно, утишали, не раде више, како и треба физиолошки и све је ту у реду, али масно ткиво продукује естрогене и то није добро, то је хормонски активно и то је у невреме и то није добро за жену већ је апсолутно опасно", разјаснила је др Миловић Ковачевић.

Што се оралне контрацепције тиче, онколошкиња је нагласила да се не сме у недоглед ићи са оралном контрацепцијом. Није прецизирала колико дуго се саветује да се оне користе, али је рекла да је 10 година већ превише.

„Ја лично сматрам да то све треба исто неко време користити а после тога можда наћи неке друге мало мање инвазивне методе, јер дефинитивно је потврђено када се иде у много година да доноси мало већи ризик за карцином дојке", упозорила је она.

Генерални савет је да жене буду обазриве са оралном контрацепцијом, и да је увек користе у консултацији са стручњаком.

Прва трудноћа после 30. године – „Потврђено је да жена уколико рано роди дете, посебно уколико има више деце, да је то на неки начин штити зато што су то, ја сматрам њене биолошке природне функције и најбоље године за то и све друго просто нису, а најгоре је не родити дете и не дојити дете, рекла је др Миловић Ковачевић.

„Дојење заиста јесте врста заштите, зато што су то природни механизми и ви након тога што родите дете вама стварно те дојке на посебан начин изгледају, а имају наравно нову функцију и та функција треба да се одржава, онолико колико то треба - значи то је отприлике годину дана, може мало мање. Није добро тај период скраћивати, посебно не лековима", додала је гошћа.

Још један фактор ризика је атипична хиперплазија – промена у дојци која није малигна и углавном делује као измењена кондензација ткива дојке, а заправо се углавном биоптира, односно узима се део ткива и види се да није малигна, али је довољно озбиљна да онколог треба такву жену да подробно и чешће прати јер код ње постоји већ вероватноћа да се нешто деси.

„Ми смо и даље за то да када приметимо да нешто кроз време се мења, не предуго време, али кроз рецимо шест месеци нешто што је променило конзистенцију, облик или величину, ми смо за то да се то извади и да је то некако најбољи начин", признаје онколошкиња.

До сада смо научили да алкохол, гојазност, физичка неактивност, пушење и дувански дим негативно утичу на све карциноме, а докторка је говорила и о социо-економском статусу као фактору ризика за настанак карцинома дојке.

„Жена која је активна од јутра до сутра и која је стално у некој брзини дефинитивно нити једе здраво, нити се одмара довољно и најчешће има тај повишен ниво кортизола и неадекватне хормоне који се луче када је стрес присутан и то дефинитивно није нешто што је добро за здравље једне жене", каже докторка.

Подсетили смо се и ранијих савета ендокринолога да је за ендокрини статус, односно добро функционисање хормона добар сан изузетно важан, па таколош сан посредно утиче и на настанак карцинома. Др Маријана Миловић Ковачевић је потврдила да је то честа ситуација код жена које су под стресом, додајући да сматра да је здрав сан важнији можда и од хране.

Зашто онколози бирају да не оперишу неке туморе

Докторка је прецизније објаснила који су то све стадијуми болести који се јављају, па је тако открила да је најбоље када се болест открије у нултом стадијуму, in situ, када није пробио инвазивну мембрану.

„То је и даље карцином, зове се дуктални или лобуларни карцином ин ситу и они су обично мали или могу заузети већи простор али су недовољно чврсти, недовољно те солидне конзистентне грађе, могу бити у виду тих микрокалцификација. Нису успели да пробију мембрану, а то је битно зато што нису дошли до капилара и немају тенденцију и могућност да направе штету у виду метастаза", навела је др Миловић Ковачевић.

Осим величине тумора, односно захваћености жлезда и евентуално захваћености удаљених органа, лекарима је много важно да упознају биологију тумора.

„Некада када је нека жена имала мали тај тзв. тумор који је био јако сумњив обавезно се хируршки уклањао и то је то, код неког првог - другог - трећег стадијума. Код првог и другог обавезно, а данас се зна да нам то није идеја. Идеја је да га упознамо, идеја је да прво сазнамо његову биологију, јер некада и мале туморе који се могу оперисати ми не желимо да их оперишемо, зато што идемо том тзв. неоадјувантном терапијом. Идемо не само да смањимо тумор да бисмо спровели те поштедне операције, него нам је циљ да тај агресиван тумор, ако по тим биолошким својствима установимо да је агресиван, онда га ми лечимо неоадјувантном терапијом која нема за циљ само њега да смањи него да убије његову активност, и те такозване циркулишуће туморске ћелије", докторка је покушала да разјасни зашто се тумори не оперишу увек.

Према њеним речима, често се пацијенти питају одакле метастазе ако је тумор оперисан.

„Зато што туморске ћелије, код тумора који су довољно агресивни у моменту када крећу да расту, циркулишу. Ви то не видите, они одлазе у неке удаљене органе и у зависности од многих фактора, и од тога да ли ћемо дати адјувантну протективну терапију, од имунитета те особе, ти тумори иницијални су могли дати метастазе да негде се населе и намноже, и то је већ проблем", објаснила је др Миловић Ковачевић.

Адјувантна терапија коју пацијенти најмање воле је хемиотерапија, објаснила је водитељка, а докторка је додала да хемиотерапија има своје последице које се примењују код неких профила тумора, док се код других може ићи са хормонском терапијом али је, како је рекла, то доста компликовано.

„Лакше је лечити хормон зависан тумор зато што, рецимо, ако причамо о том раном карциному који сте најчешће одстранили на време и кренули адјувантну хормонску терапију која се лепо подноси... Постоје различити облици, различити механизми деловања, али је суштина да тај пацијент може живети пуним плућима свој квалитетан живот, радити...", рекла је докторка и додала да нема последица као код хемиотерапије, али да има неких других последица које су много мање непријатне, па тако пацијенткиња може да дуги низ година не добије повратак, oдносно релапс болести.

За њих је карактеристично да дају касне релапсе, да могу да се врате и после петнаестак година и зато не смемо престајати са контролама, нагласила је докторка, додајући да постоје и други видови лечења.

„То су управо циљане терапије, сад стварно за сваки подтип иде одређена различита врста терапије. Кад говоримо о циљаној терапији то је пре свега антихер терапија. То су моноклонска антитела која циљају ћелију, значи селективно делују, персонализовано, и не праве општи хаос. Када говоримо о метастатској болести хормонозависних тумора данас су познати ти циклиби, они су селективни и квалитет живота уз њих је значајно побољшан и оно што јесте, по мени важно, то је да те наше жене које јесу прилично и младе и радно активне и даље могу бити радно активне, што је битно наравно свима, и њима, њиховој деци, генерално могу да активно на свим плановима у свом породичном и пословном животу учествују и мислим да тај квалитет живота заиста не сме да се заборави и можда треба да се стави не у први план, али свакако је много важан", нагласила је др Миловић Ковачевић.

Гама и икс нож у онкологији и у Србији донели значајне бољитке

Докторка Миловић Ковачевић говорила је и о значају радиолошке, односно зрачне терапије, које спроводе радиолози, радиотерапеути.

Такође је нагласила да када се каже „гама нож" ту није у питању хирургија. То је локално лечење радиотерапијским зрацима где се циља баш тумор, без оштећења других органа. То раније није било могуће, није било ни савремених машина, ни тих посебних скенера који успевају да баш добро, изузетно прецизно обележе ниво здравог ткива и те ивице.

На тај начин се попут ножа заправо сече оно што треба, а све оно што не треба и даље остаје здраво.

„Радиотерапија је заиста, па и у Србији могу рећи да апсолутно пратимо светске трендове, изузетно савремена и донела је значајан бољитак у квалитету живота наших пацијенткиња које су и раније биле зрачене, али не довољно селективно, и већим дозама", па су тако и здрава ткива била погођена, што је прилично реметило њихов квалитет живота, подсетила је саговорница РТС Ординације.