За „муњебрзни“ растанак са мамурлуком – водњика

Након дочека Нове године, али и репризе тог дана, многима је потребан вишедневни опоравак због прекомерности у пићу или храни. Златибор су и ове године преплавили туристи, а многи не знају да се у селима тог краја од давнина користе дарови природе – и против тешког мамурлука.

Уз ватромет многи спектакуларно испрате стару и дочекају Нову годину. Након најлуђе ноћи и репризе дочека радо би раширили крила, али у томе их спречава мамурлук, за који свако има другачије решење.

Златиборски крај, поред гастрономског богатства, има и трпезу трава, цвећа, воћа, које су преци код Ера користили од давнина као спас у таквим ситуацијма.

„Кад дође коса до камена, кад није вајде избијати клин клином, кад хоћеш Богу душу, а он је неће, онда водњику заслађену медом и имаћеш муњебрзни растанак с мамурлуком", саветује Боривоје Шишовић, „човек покретни жбун“.

О лековитости водњике писао је и Пелагић, каже Боривоје Шишовић, који деценијама убира природне плодове Златибора. Клека је најважнији састојак тог воћног напитка.

„Значи крушка такиша или гњила дивља крушка, зуква и клека. Наливено изворском водом, превирањем које иритира и подстиче шећер у воћу, јер клека има трећину воћног шећера у себи, добијамо напитак чудесне снаге, који смо већ делом рекли за шта се користи“, додао је Шишовић.

Поред лечења мамурлука, преци су водњику и у другим крајевима користили као природан лек против повишене температуре, јаких прехлада, грипа.

Док се зимска прави од разног воћа, за летњу се користи само клека, односно вења, како је чувени Пелагић некада звао тај дар природе.

За „муњебрзни“ растанак са мамурлуком – водњика

Коментари