Пасји трн, бреза и чага – магичне биљке руске традиционалне медицине

Све што долази из Русије постало је веома популарно и код нас. Једна од биљака о којима се најмање зна је пасји или вучји трн, који расте на огромном пространству од Непала до читаве Европе, и има дивне ружичасте бобице које су вероватно најбољи извор Це-витамина, али и омега-три масних киселина, наводи Момчило Антонијевић, народни травар.

„Донео сам уље вучјег трна које има интензивну црвену боју, и некада се тако и звало, црвено уље. Постоје чак записи да је Ћирило, који је донео писменост међу Словене, користио ово уље за неговање коже, односно лечење опекотина“, додаје Антонијевић.

Вучји или пасји трн – панацеа

Вучји трн – и уље и плодови – користи се на различите начине. Може да се користи за спољну употребу против опекотина и било каквих проблема са кожом. У руској медицини овај лек заузима посебно место у борби против дерматитиса и псоријазе.

Уље може и да се пије а плод може да се једе као одличан извор витамина.

„Каже се да је Џингис кан увек у џепу носио неколико бобица пасјег трна које су му враћале снагу на свим тим великим и физички захтевним походима. Био је популаран и међу војском Александра Македонског, јер су његови војници приметили да током тих дугих маршева постају исцрпљени а њихови коњи живахни, и не показују знаке умора. Онда су гледали шта коњи једу, и утврдили да једу баш бобице пасјег трна, а његово латинско име буквално значи 'коњ који сија' (Hippophae rhamnoides), тако да се користи и у ветеринарској медицини за сјај длаке и опште здравље“, напомиње Антонијевић.

У руској традиционалној медицини, вучји, односно, пасји трн је коришћен као ефикасно средство које помаже људима оболелим од дијабетеса. Доказано је да захваљујући великом садржају омега-три масних киселина, веома добро делује и на кардиоваскуларни систем. Користи се и за лечење болова у стомаку и лечење органа за варење.

„У Русији је он заправо права панацеа, односно лек за све. Али увек треба бити обазрив када је панацеа у питању, јер се због те претеране помпе, људи разочарају, па онда и не знају право и ефикасно дејство биљке. Зато треба бити објективан, но ово је једна заиста необична и врло корисна биљка“, истиче народни травар.

Бреза – чисти организам од нагомиланих токсина

Бреза је симбол Русије и степе, и то је дрво које расте на огромним пространствима. Врло је популарно и врло цењено у руској традиционалној медицини. Користи се и код нас, а сасвим младо лишће брезе је јако добар лек за органе за мокрење и бубреге.

„Оно што је специфично, када се припрема чај од брезе, он би требало да се кува. Препоручује се људима који имају камен и песак у бубрегу, али треба бити врло обазрив јер камен може да се заглави у бубрежном каналу и да настане проблем“, напомиње гост Јутарњег програма.

Бреза не само да делује диуретично већ и топи камен у бубрег. Потребно је пити велику количину чаја током дана, скоро два литра.

Припрема: У два литра воде стави се пет супених кашика листова брезе и на врх ножа соде бикарбоне, јер се на тај начин боље екстрахују лековити састојци. Пусти се да проври, кува пет минута и остави да се охлади, најмање сат времена. Процеди се и добијена течност се пије током дана.

Чај мора да се пије бар месец дана да би се показао пун ефекат ове биљке.

Користи се и брезова вода за чишћење организма од нагомиланих токсина и бољи рад органа за мокрење. Вода је веома добра и за негу коже и косе.

Препоруке сибирског травара и шамана

У Сибиру је траварска традиција повезана са шаманима и традицијом будистичке медицине. Шамани и будистички монаси су били основни лекари, а данас су све те традиције помешане и са савременим методама, објашњава Булат Шагзин, сибирски травар и шаман.

Током зиме у Сибиру се највише користи мајчина душица, хајдучка трава, сладић уколико неко има проблема са плућима. За слабији имунитет и малокрвност користи се коприва.

„Ове биљке, с обзиром на много хладнију климу која влада у Сибиру, имају другачије дејство него оне које успевају у Србији. Земља је веома богата микроелементима а биљке су малог раста, тако да је концентрација лековитих својстава много већи. У Србији расте више и брже, али је мања лековитост, зато треба користити већу количину или да се користи свежа биљка“, препоручује шаман.

Током зиме најбоље је као превентиву пити чај од ђумбира са лимуном и медом. Уколико имамо неку вирусну инфекцију, чак и корону, најбоље је пити чај од ехинацее и шипка.

Ехинецеа је најјачи лек у борби против вируса. Она јача имунски систем и подстиче стварање лимфоцита, наше прве линије одбране од вируса.

Гљива брезова чага

Чага – гљива која расте у брезовим шумама, расте и код нас, додуше ендемски, само на Власинском језеру.

„Ова печурка садржи активне биостимулаторе. Јача наш организам и помаже му да се сам избори са проблемом. Постала је популарна захваљујући чувеном руском нобеловцу и дисиденту, Александру Солжењицину, који је написао читаву књигу о њој јер му је она помогла да се излечи када су лекари дигли руке од њега“, наводи народни травар.

Чага данас може да се купи и код нас. Праве се и производи од те гљиве, а Момчило Антонијевић, народни травар, препоручује свима да бар једном годишње користе или тинктуру ове биљке, или чај.