Како се хранити током поста

С обзиром на то да још увек има воћа и поврћа на пијацама, прелазак са мрсне на посну храну не би требало да буде тежак, напомиње нутриционисткиња Верослава Станковић.

„Међутим, многи људи када креће пост улазе у панику тврдећи да неће имати шта да једу и умисле да су гладни. Тако да пре почетка поста људи треба да размисле да ли и зашто желе да посте. Јер пост је пре свега уздржавање од лоших мисли, а не од хране. И ако нису спремни, не би требало ни да посте“, сматра нутриционисткиња.

Зимски пост, односно Божићни, додаје Станковићева, и није тако тежак у поређењу са пролећним, Ускршњим, постом јер нема толико дана када мора да се пости на води. Једино се избацује месо, али зато постоји одлична замена – риба.

„Такође, треба избацити претерану употребу кромпира и претерану употребу тестенина. То су намирнице које су пуне скроба, односно сложеног шећера који изазива пораст инсулина и опет долази до оног зачараног круга и претеране глади. Онда се употребљава суво воће, а ту су и џемови, тако да овај пост карактерише претерана употреба скробних, односно шећерних намирница, те на крају поста може да се појави и који килограм вишка“, истиче нутриционисткиња.

По правилима, у првој и последњој недељи поста једе се храна припремљена на води. Саговорница Бојане Марковић препоручује да се праве потажи, рецимо од грашка или тикве, који имају нешто више шећера, али неће доћи до претеране глади.

„Јесте стрес, али је зато седам дана пре поста требало већ да се припремамо и смањујемо количину хране како бисмо лагано ушли у пост и онда не би било тих психолошких замки“, сматра Станковићева.

Порције

Заборавили смо да су порције хране некада биле много мање него данас. Тако смо навикли на велике количине хране, а у току поста се припрема храна која не може да се једе у огромним количинама.

„Зато је већ потребно смањити количину оброка, пити доста течности и после 18 часова престати са узимањем хране, како бисмо се макар психолошки припремили за предстојећи пост“, саветује гошћа Јутарњег програма.

Током поста важе иста правила о броју оброка, а то су три оброка и две ужине. Запослени на посао рецимо могу да понесу парче хлеба и сардину или туњевину, а могу и салату од туњевине.

Риба

Рибу генерално треба јести током целе године, минимум два пута недељно, што важи и за време поста. Најбоље је да то буде плава риба зато што има и омега три масне киселине и витамин Де што ће заштитити наш имунитет.

Препорука је да то буде скуша, а може и пастрмка и ослић. Сома и шарана би због масноће требало избегавати, јер могу да изазову и проблеме гастроинтестиналног тракта, а имају и већу количину триглицерида у односу на све остале рибе, наглашава нутриционисткиња.

Поврће и воће

Уколико кромпир сматрамо за поврће, онда треба имати на уму да се он у дијетологији третира као замена за хлеб.

„Осим кромпира, сво поврће може да се узима, комбинује и да се праве варива и супе од поврћа. Од воћа би требало изузети банану, јер је калорична, а нема толико хранљивих материја и најбоље ју је заменити са тиквом која може да се користи и као воће и као поврће, затим јабуке и цитрусно воће“, напомиње Верослава Станковић.

Сушено воће у мањим количинама је одлично, посебно за људе који имају проблема са варењем и опстипацијом. Али никако не претеривати јер има много више шећера него сирово воће, упозорава нутриционисткиња.

Што се тиче орашастих плодова, савет је узимати пуну шаку, односно 45 грама дневно.