Фтaлати, бисфеноли, шта радити са свеприсутном пластиком

Пластика је свеприсутна у нашем животу, а око 40 одсто је она за једнократну употребу, наводи професорка физичке хемије Светлана Станишић и додаје да су европске земље још прошле године планирале забрану једнократне пластике, али да је пандемија мало одложила ту меру.

Посебан проблем је коришћење пластичних посуда за чување хране, као и загревање односно подгревање хране у њима.

„Око 60 адитива се додаје пластици приликом њене производње, који јој дају савитљивост, отпорност на температуру, чврстину, боју... Када се анализира топла вода која је стајала у пластичној посуди, у њој се могу пронаћи трагови десетина и стотина једињења која потичу управо од пластичне посуде у којој је стајала“, објашњава Станишићева.

Приликом загревања, пластика ослобађа фтaлате, који ремете природне ендокрине процесе у организму, као и бисфенол који утиче на хормонске поремећаје.

Од различитих врста пластике, професорка каже да су најштетније ПВЦ, полистирен и још једна врста која има највише бисфенола, а примера ради користи се у изради дечјих играчака.

„Не постоји безбедна пластика. Чак и она која не ослобађа много хемијских једињења, у сваком случају ослобађа микрочестице које се таложе у нашим органима“, истиче професорка Станишић.

Колико је пластика свеприсутна говори и чињеница да се разна синтетичка једињења налазе у гардероби коју носимо и шминки коју наносимо на тело.

Микропластика је изузетно штетна по људски организам и, између осталог, утиче на одумирање ћелија имуног система.

Према њеним речима, важно је избацити или барем смањити коришћење пластике, јер наша изложеност тим једињењима не само што ће нам нашкодити већ ће утицати и на генетски материјал који преносимо на децу и унуке.