"Ацин кључ" - треба пазити шта једеш, али некад дати себи одушка

Иако је физичка трансформација човека који је смршао чак 40 килограма за сваку похвалу, стереотип по коме се људи питају да се није разболео кад је тако смршао, и даље постоји, признаје Аца који је својевремено имао чак 128 килограма.

„Пошто не идем често кући у Краљево, срећу људи мог кума на улици па га питају: "Што ти је кум пропао онако?", каже гост РТС Ординације.

Напротив, познати хармоникаш каже да је ствар баш супротна:

„Ја сам променио неке ствари, нашао неку функционалност у животу, у томе што радим. То је био неки мој смер, зашто сам кренуо да водим рачуна о себи, својим килограмима, да бих био функционалнан у своме послу“.

Поједем пљескавицу, лиснато тесто и топли сендвич, а бечку шницлу понесем да грицкам до куће

Свестан је да нагомилани килограми нису били само естетски, већ пре свега здравствени проблем који се годинама само погоршавао, а због ког му је било тешко да ради и функционише.

„Ја заиста волим да једем и ту сам повукао на своју маму која је са Дивчибара, из краја у коме се одлично кува“, истакао је Аца.

У време док је тамо често одлазио имао бенд "Престиж"  и са њим је свирао по клубовима углавном вечерње свирке где се свира од 10- 11 до 2 - 3- 4 ујутру:

„И ти сад ту свираш, правиш супер забаву, правиш огромне пазаре тим газдама. Суштина је да си ти толико добар колико направиш да се то вече попије. Онда смо и ми пили ту",  сећа се да је после свирке обичај био да се оде на огромну пицу или метарску палачинку, пљескавицу и друго.

Свестан је да су те количине хране биле огромне и да су уз неспавање, нетренирање и алкохол водииле један потпуно нездрави начин живота и зачарани круг из кога је било тешко изаћи. Сетио се и како је пре једне свирке у Сарајеву појео 40 ћевапа само да би се смирио после неколико везаних напорних дана. У то време, то му је био нормално.

Нисам сам могао пертлу да вежем

Аца Софронијевић присећао се и колико се лоше и заправо нефункционално осећао са 128 килограма и закључио да је кључан моменат када је решио да мора да смрша онај у коме буквално није могао да се сагне како би завезао пертлу, већ му је тада у помоћ прискочила мама која му је запертлала пертле. Након овог доагађаја обратио се стручњаку који га је научио како да живи здраво. 

Процес регулисања тежине је дуготрајан и нимало није лак.

„Ја имам ту вољу за животом јер сам видео како је лоше бити гојазан, како не можеш ништа, никада не бих могао сада да се вратим на старо. Волим ја и сад да поједем печење, али не бих могао да се вратим на ту дисфункционалност комплетног тела, мозга, на крају и душе", рекао је Аца.

Каже да је најбитнија ствар истрајност, па тако ни сам није одустао већ је мало по мало кренуо да топи ту своју тежину, али је учио и на грешкама и каже да није квалитетно тренирао, да није знао како се правилно комбинују намирнице, шта би требало да једе у које доба дана, и често је јео „да не буде гладан".

„Ја сам тек 2018. године научио да не морам да уносим толико хране количински да бих био сит. То је таква једна превара. Треба јести праве нутријенте, квалитетну храну и онда је то као добро гориво за твоје тело,тачно потрошиш онолико колико ти треба", напомиње Софронијевић.

Осим исхраном, тежину је регулисао и захваљујући функционалним тренинзима, пливању и бициклизму. Толико вози да је ишао бициклом од Краљева на црногорско приморје.

Подсећа како би изгледао стари Аца:" Замислите сада на ову тежину моју хармомнику која има 13 килограма и мојих додатних још 43 килограма које сам имао. Не знам колико бих у мом послу, који је јако обиман и јако напоран, могао да издржим и ко зна шта би ме сачекало - шећер или ко зна да ли би срце издржало. Ја не могу да упоредим себе сада, моје расположење, моју енергију, то колико ствари могу да урадим сада за неко одређено време".

Тврди и да му сада мозак ради другачије, да је концентрисанији, али и да много боље свира јер му је лакше да носи свој инструмент. Исто тако осећа и да му је боља концентрација приликом писања музичких аранжмана. У свом новом физичком стању пронашао је и менталну снагу, и открио да је много функционалнији и здравији овакав какав је данас.

Његова главна порука је умереност, нагласио је више пута, било да је у питању храна, тренинзи или било шта друго у животу.

"Ацин кључ" - већину дана пазити шта једеш, али некад дати себи одушка

Иако је сада увео потпуно нов режим по коме живи, ипак признаје да понекад има осећај преједања, јер се некад ужели намирнице коју не конзумира често, па кад је се докопа просто не може да се заустави кад почне да једе. Најизазовнији за њега је сладолед:

"Ако узмем мало, оде цела кутија", признаје, па додаје да није суштина у константном гладовању, већ да се управо понекад и опустите, али да је важно да увек постоји више бољих дана, односно да се чешће води рачуна о исхрани, а да се понекад себи ипак да одушка.

Тврди да такав став води до успеха, а он је најбољи пример успешности ове теорије. Ипак, преједање не треба себи допустити јер је, како каже, то најгора ствар која може да вам се деси.

Аца Софронијевић потврдио је да није држао дијету никада, али да је научио да правилно комбинује намирнице. У почетку је било најважније да се уоброчи и смањи количину хране. Сада зна да је годинама грешио у комбиновању хране, па је можда и јео мало, али је грешио тако што је после оброка пио Кокаколу или кафу, што данас сматра лошим избором.

Открио је да он је имао помоћ стручњака, који га је обучио како се правилно комбинују намирнице и сада тачно зна шта треба да унесе више пред неке веће напоре, а шта да смањи. Каже и да му није тешко да сам припрема храну, да се увек труди да има доста салате и да не везује погрешне намирнице, на пример кромпир или пиринач са месом.

Исто тако никада не једе слатко после завршеног оброка јер је открио да на њега то лоше утиче јер му организам тражи још и још. Такође, никако не пије воду непосредно након јела, већ течност уноси кад прође неких 45 минута од оброка. Некада му чак прија да супу поједе на крају оброка, иако му се други због тога смеју.

Аца је представио свој уобичајени јеловник. Рекао је да доручкује углавном кашице од хељде са комбинацијом смрзнутог воћа. Када иде на тренинг, додаје некад протеин из сурутке, некад доручкује јаја или неку добру салату, а често направи и хумус који једе у комбинацији са интегралним хлебом. У зависности од избора доручка, ужина најчешће буде воћна, а некада бира штанглицу чоколаде са доста какаоа или две урме уз мало бадема или 2-3 бразилска ораха.

Истиче да за ручак има нешто кувано - грашак, сочиво, пасуљ који увек везујем са малим парчетом интегралног хлеба, јер тад се све те аминокиселине из тих намирница користе максимално. Инсистира да узима биљне протеине, а да је схватио да је њему довољно свега 100 до 200 грама меса по оброку максимално да би био сит, и то 2 -3 пута недељно.

„Два - три пута недељно једем месо, два пута недељно рибу, остало је нека биљна храна. Од тренутка када сам смањио месо и научио како да се одмарам, тада сам почео да дишем - ослободио ми се нос, немам више шлајм. Био ми је увек и то повишен ниво кортизола у телу и то је увек изазивало синузитис", а објашњава да како је смањио унос меса, смањио је и упалне процесе у телу. После неких месец и по дана, уз неке чајеве каже да је продисао па му више није запушен нос ујутру", рекао је Александар.

Некада гојазни хармоникаш Александар Софронијевић на крају је закључио вођен сопственим искуством:

„Свако ко хоће да смрша мора прво себи да постави јасан циљ и да схвати да је то животно важно, односно да томе приступи као да му од тога зависи живот и да на тај начин једноставно натераш себе, на други начин нема шансе. Ја сам то тако себи задао, да ми од тога зависи живот".

То је оно како би после своје успешне борбе посаветовао и свог доброг пријатеља, али још једном подсећа да то не може да се деси преко ноћи, већ да цео процес траје годинама и да је у њему најбитније истрајати и ићи полако, јер његово искуство показује да они који брзо смршају, за неколико месеци, још брже се и враћају и буду још гори од стартне позиције, и зато је боље све радити постепено и темељно, наглашава Софронијевић.

Наравно, цела прича о исхрани ништа не вреди без избора правог спорта, осврнуо се још једном на лични пример у нади да ће подстаћи и друге да о својој тежини размишљају првенствено због здравља.