Плакање је лековито - зашто мушкарци плачу мање од жена

У Шпанији је прошле године скоро 4.000 људи извршило самоубиство и то је други најчешћи узрок смрти у тој земљи. После низа консултација са најеминентнијим психијатрима и психолозима, настала је оригинална и изгледа, за сада, делотворна идеја!

У центру Мадрида отворена је "Ла ђорериа" - односно соба за плакање, у склопу пројекта чији је циљ да истакне важност менталног здравља и оконча стигму због одласка код психолога, што је табу тема у многим друштвима.

"Уђи и плачи", пише на једном од знакова у овом посебно осмишљеном простору, а на другом:"И ја сам анксиозан".

Мадриђани су се одазвали позиву. У почетку резервисано, а сада већ без предрасуда, радо посећују ову собу, међусобно комуницирају, размењују искуства, друже се и са много хвале говоре о својој "Ла ђорерији". Када треба без устручавања заплакати? Колико је то ослобађајуће за наш ум и организам? 

Проф. др Александра Ђурић, психотерапеуткиња, оцењује собу за плакање као сјајну иницијативу и сматра да је то одговор на савремено друштво.

"Сузе су ОК, оне нису знак слабости, то је природна реакција. Када имамо модерно друштво које то тумачи као слабост, онда сви потискујемо тугу и долази до депресије и анксиозности", навела је Ђурићева.

Према њеним речима, фаворизује се одређени тип понашања екстравертне личности, све друго се сматра као слабост, међутим, како каже, потребна је изузетна снага да се суочимо са емоцијама.

"Важно је да имамо социјалну подршку, да нас неко разуме и да нас не осуђује. Ако имамо групу људи који се повезују, на тај начин то може бити катарзично", навела је психотерапеуткиња.

Али, напомиње, плакање није увек ослобађајуће.

"Тачно је да плакање ослобађа од стреса, умањи се и физичка бол, то је наука доказала. Поред катарзе битно је да се у том тренутку интегришемо и искористимо прилику да сагледамо оно што се дешава и решимо проблем", истакла је Ђурићева.

Навела је да се током плакања смањује срчани пулс, луче се хормони попут окситоцина, који утичу да се боље осећамо, тако да плакање може бити и физиолошки и психолошки лековито.

Одговарајући на питање зашто мушкарци мање плачу, Ђурићева каже да постоје многи узроци за то - један од разлога је то што више тестостерона код мушкараца утиче на то да се смањи потреба за плакањем. Други разлог је, каже, и дужина сузних канала, који су знатно дужи код мушкараца него код жена.

Као још један од разлога што мушкарци мање плачу, навела је и друштвене односе у патријахалним друштвима где се дечаци уче да не плачу, па тај модел преузимају мушкарци. Ђурићева је рекла да до пубертета и дечаци и девојчице подједнако плачу.

"Психотерапија је безбедно место где особа може да се суочи са својим емоцијама", закључила је психотерапеуткиња Александра Ђурић.