Мозак у менопаузи: Заборавност не мора бити симптом деменције

Ако сте жена у четрдесетим или педесетим годинама, вероватно вам се десило да станете на сред собе и питате се куда сте кренули, или сте заборавили име особе коју добро познајете, или започели реченицу и заборавили шта сте желели да кажете.

Многе жене брину да су то рани знаци деменције. Али ако се ова искуства поклапају са променама нивоа хормона и можда са неколико (или много) налета врућине, већа је вероватноћа да су у питању знаци менопаузе него почетак деменције.

Физички и емоционални симптоми повезани са променама нивоа хормона могу бити исцрпљујући.

„Менопауза се често поклапа са другим значајним животним догађајима, попут напуштања одрасле деце од куће, доласка унука, развоја хроничних болести попут дијабетеса или срчаних обољења, старења родитеља којима је потребна нега, планирања преласка у пензију или, обрнуто, више сопственог времена које планирате за унапређење каријере.

Због тога се сви симптоми повезани са менопаузом, укључујући ефекте на функцију мозга, морају посматрати у контексту свега осталог што се дешава у животу појединца.

Много се спекулише о томе зашто неке жене имају проблема са памћењем и концентрацијом у менопаузи више од других. То може бити повезано са нивоима естрогена или са интеракцијом између нивоа хормона и неуротрансмитера у мозгу. Такође се указује на то да животне навике које утичу на здравље мозга (интелектуална активност или физичке вежбе) пружају одређену заштиту можданих функција.

У перименопаузи и раним фазама менопаузе, неке жене описују промене у процесу размишљања и доношења одлука, а могу имати и потешкоћа у усвајању и коришћењу нових информација.

Сада је познато да наведне тегобе погађају око две трећине жена у менопаузи и перименопаузи. Узрок је повезан са ефектима промене нивоа хормона на мозак.

Поремећени нивои хормона као окидачи 

Први ниво хормона који опада је обично прогестерон, а то може бити повезано са раздражљивошћу, променама расположења и деконцентрацијом. Пад прогестерона такође може изазвати поремећај сна, а поремећај сна сам по себи може утицати на способност мозга да функционише оптимално.

Пад нивоа естрогена изазива добро познате симптоме менопаузе, укључујући навале врућине, промене расположења, раздражљивост, менталну конфузију и смањење енергије.

Постоји повезаност између губитка способности памћења и јачине налета врућине. Једно истраживање је показало да су жене које су доживљавале јаче налете врућине у једном дану имале и најгоре резултате у памћењу.

Лекари наводе да пацијенткињама уме да „лакне" када им се каже да су њихови проблеми с функцијом мозга највероватније узроковани стањем њихових хормона, и да је то веероватно привремено, и да није повезано с повећаним ризиком од деменције или Алцхајмерове болести.

Једна студија на Универзитету Рочестер у Њујорку је посматрала 117 жена средњих година и спровела низ неуропсихолошких тестова памћења.

Истраживачи су пратили и анализирали њихове симптоме менопаузе и измерили ниво хормона, откривши да се смањење пажње/радне меморије, учења, капацитета меморије и смањење финих моторичких покрета углавном најчешће јавља у првој години након последње менструације.

Показало се да су жене које су имале хистеректомију и чији су јајници хируршки уклоњени у млађем добу биле склоније ефектима на мозждане активности.

Жене којима су одстрањена материца и јајници, али које су затим узимале хормонску терапију, имале су спорији когнитивни пад од жена које нису узимале хормоне.

Прва година менопаузе ће вероватно бити натежа у смислу утицаја на мождану активност, а памћење и способност учења генерално се враћају у нормалу након завршетка процеса менопаузе.

Шта може да користи као превенција 

Лекари кажу да постоји доста тога што жене могу да ураде како би олакшале себи наведене проблеме.

Саветују редовне прегледе код изабраног лекара, и редовне провере крвног притиска, који, када је повишен, такође може повећати ризик од когнитивних оштећења. Показало се да жене са веома високим крвним притиском имају 30 одсто већи ризик од развоја когнитивних оштећења. 

Вежбање је од суштинског значаја за превенцију хроничних болести, а такође је корисно и за сузбијање раздражљивости, помаже вам да заспите, као и да се одржи здрава телесна тежина, јачина костију и мишића. Мозак захтева добар проток крви за одржавање оптималне функције, па су стога вежбе заиста више него препоручљиве.

Вежбајте ум, решавајте укрштене риечи, читајте, учите неки страни језик или да свирате. Будите социјално активни, препоруке су лекара.

Доктори такође указују и на то да поремећен сан или недостатак квалитетног сна нарушава нормалну функцију мозга и доприноси менталној конфузији. Дајте себи времена да заспите. Нека ваш кревет и јастуци буду удобни, а спаваћа соба тиха и мрачна. Не држите у спаваћој соби електронске уређаје који емитују светлост или стварају буку, саветују здравствени радници.

Додају да је важно и пазити на исхрану, јести пуно поврћа и воћа и друге непрерађене намирнице, уз избегавање животињских масти и транс масти.

Избегавајте дуван, вештачке заслађиваче и алкохолна пића и пређите на воду као основно пиће, медитацију, опуштајуће активности и технике дисања, саветују доктори.

Важно је знати и да неки од лекова могу да утичу на памћење и функцију мозга. Ако приметите да вам се функција мозга погоршала након почетка узимања ових лекова, замолите свог лекара или фармацеута да прегледа лекове које узимате и да Вам евентуално предложи замену.

Када је реч о суплементима, биљним и витаминским препаратима, као и хормонској терапији, која би могла бити од помоћи, најважније је да се у вези с тим - обратите лекару како би се утврдило тачно шта је и на који начин најбоље користити, јер немају све пацијенткиње исте проблеме, а ни захтеве.