Ојачајте имунитет и припремите се за јесењу и зимску сезону инфекција

Специјалиста исхране др Верослава Станковић каже да треба одржавати баланс имунитета и постизати га правилном исхраном, физичком активношћу и менталном хигијеном.

Фармаколог проф. др Јанко Самарџић са Медицинског факултета у Београду истакао је важност рационалне примене антибиотика, лекова за смирење и суплемената.

Што се исхране тиче, Станковићева наводи да би апсолутно требало избегавати неправилну исхрану, попут једног оброка дневно, или конзумирања брзе хране, малог уноса поврћа и воћа, као и смањене физичке активности.

Такође би требало радити на томе да се количина стреса смањи што је више могуће, а с тим циљем треба конзумирати рибу због омега-3 масних киселина, као и намирнице богате витаминима Б групе.

Када код смањивања стреса природни механизми и намирнице више нису довољне, потребна је помоћ фармакологије, односно коришћење анксиолитика.

Самарџић такође напомиње важност правилног спавања, опомињући да нарушавања циркадијалног ритма умногоме утиче на имунитет.

Витамини за бољи имунитет

Уочи јесење и зимске сезоне, када ћемо бити изложенији вирусима, препоручује унос витамина Ц који, како каже, у свим студијама показује да има заштитно дејство на наш имунитет.

„Такође и витамин Д. Сваки други пацијент који нам долази има дефицит овог витамина. За његову надокнаду потребан је дужи период. Од витамина Б групе, за имунитет су посебно добри Б1, Б2 и Б6“, каже Самарџић.

Витамине Б комплекса треба узимати пре подне јер је њихове ресорпција боља што је оптерећење пробавног система мање. Витамин Ц такође, и за већину популације довољно је узимати 500 милиграма дневно.

Супротно од тога, витамин Д треба узимати у поподневним сатима, јер се он боље апсорбује када има довољно хране у пробавном тракту.

Не заборавите минерале

Магнезијум, који има повољан ефекат на расположење, треба уносити у јутарњим сатима. Цинк који доприноси смиривању и стабилизацији нервног система препоручује се увече.

Самарџић истиче да је све ове савете најбоље примењивати од појединца до појединца и у договору са лекарима прилагођавати дозе.

Најбоље кроз храну

Као што знамо, витамином Ц је богато цитрусно воће, црвена паприка и купус. Он већ на 60 степени Целзијуса губи активност и оксидује, тако да намирнице са њим не треба много загревати.

Витамина Б има много у интегралним житарицама. Витамина Д, који трпи термичку обраду, највише има у морској риби или у млечним производима појачаним витамином Д. Наравно, за синтезу витамина Д кључно је излагање директном сунцу и то је најбоље радити у поподневним сатима, барем 15 минута.

Станковићева наглашава да унос витамина Д треба појачати и суплементима, јер се у њеној пракси показало да је дефицит тог витамина веома раширен.