Достојанствено у трећем добу – домови за старе

Природа је неумољива. Кад-тад дође време када здравље крене низбрдицом. Некоме се промена дешава нагло, а неком полако и постепено. Није лако помирити се са чињеницом да су родитељи, баке и деке, који су некад били у пуној снази, сада они о којима треба водити константну бригу.

Попут деце, треба мотрити сваки њихов корак. Неопходна им је помоћ при обављању свакодневних, обичних радњи, као што су пресвлачење, исхрана, туширање...

Савремени домови за старе на једном месту пружају све што је старијим особама, нарушеног здравља, неопходно за вођење квалитетног живота. Када неко дође у стадијум да потпуно зависи од туђе помоћи, неопходно је таквој особи обезбедити даноноћну негу и надзор.

Старачка деменција поприлично је учестала. Ако посматрамо филозофски, можда је то трик природе којим она вешто скрива неминован крај. Међутим, деменција није безбрижно стање. Особе које од ње пате имају и тренутке када упадају у анксиозност. Тада је неопходна реакција стручних особа, које су обучене за рад са старима. То су запослени у домовима за старе.

Међутим, бистрина ума која полако бледи само је један од здравствених проблема који је чест у старости. Јављају се разна неуролошка, кардио-васкуларна, реуматолошка и друга обољења. Ограничења која она постављају могу бити толика да се поставља питање како да се живот учини што једноставнијим и квалитетнијим.

Иако многи мисле да је најбоље старост проводити код своје куће, окружен породицом, то није увек тачно, а ни изводљиво. Наиме, неопходност медицинског надзора налаже ангажовање стручног медицинског особља, као што су геријатријске сестре и неговатељице. Посао је веома деликатан, не може га радити свако. Са старима треба имати стрпљења, али и знати како да се у сваком тренутку препознају њихове потребе. Сви су они некад били млади, пуни живота, весели или намргођени, а данас су попут велике деце. Треба их разумети и помоћи им да се осећају добро, колико год је то могуће.

Приватни домови за старе настоје да обезбеде да атмосфера у њима не буде болничка, већ кућна и да носи са собом топлину. Пошто многи имају отпор према старачким домовима управо зато што су они некад више личили на болнице, први задатак савремених домова био је да се то исправи. Домови за старе лоцирани су махом у великим кућама или у објектима који су наменски грађени. Топлина кућне атмосфере учинила је да се домови много лакше прихватају као нова места становања и сталног боравка.

Постоји више разлога зашто старијим особама нарушеног здравља може бити боље у дому за старе него код куће. Пре свега, нега у кућним условима је скупа и веома захтевна. Потребно је организовати медицинске сестре у више смена, особе које ће се бавити припремом хране итд. Чак и да се све то постигне, старије особе које живе саме, неће имати друштво својих вршњака. У домовима за старе никад нису усамљене.

С друге стране, за младе је велико оптерећење да брину о старима код куће. У данашње време готово је немогуће постићи да је увек неко код куће. Обавеза, које не могу да чекају је све више.

Када је реч о достојанству, управо су домови за старе места која га обезбеђују. Старије особе које добијају негу код куће, свесне су тога да је потребан посебан напор да се оне збрину. Колико год да вас неко воли, осећај да сте на терету ником није пријатан. Деца имају пословне обавезе, унуци школске, а вођење бриге о старој особи у неком тренутку постаје посао у три смене.

Домови за старе су институције које су скројене по мери старих особа. Било да је реч о особама које су непокретне и у потпуности зависне од туђе помоћи или о онима које су делимично самосталне – домови имају потребне капацитете за збрињавање и једних и других.

Што се тиче избора, он је велик. Први критеријум је могућност здравственог збрињавања у односу на стање будућег корисника. Када је он задовољен, веома важна ставка при одабиру је позитивна атмосфера у установи, јер она понајвише утиче на психичко стање и самим тим, квалитет живота. Када кренете у обилазак, обратите пажњу где је највеселије и где има највише насмејаних лица. То би требало да буде одабрано место.

За крај, не треба заборавити да поред друштвеног живота и медицинског збрињавања, домови за старе пружају безбедност својим корисницима у сваком тренутку. Пројектовани су тако да је простор прилагођен олакшаном кретању особама са инвалидитетом, док је увек неко ту ко мотри да не дође до нежељених падова или повреда. Такође, исхрана је квалитетна. У складу са препорукама лекара справљају се укусни оброци и посластице у којима корисници дома уживају.