Да ли је пандемија агорафобичаре погурала дубље у страх од отвореног простора

Осећала сам страх од свега. Моја свакодневица је била да нигде нисам излазила из куће. Овим речима Данијела Младеновић описује своју борбу са страхом од отвореног простора због којег годинама није излазила из свог дома.

„Изгледало је као да живим у затвору који нема решетке и нико ми није рекао: Буди ту и мораш да будеш ту. Нико ми није дао рок, али из неког разлога ја ниједног тренутка не могу да изађем ван“, каже Данијела.

Борбу са страхом од отвореног простора води око пет одсто светске популације.

„Ми на нивоу клинике и на нивоу Србије немамо званичне статистичке податке, самим тим што се ови пацијенти углавном не хоспитализују“, истиче др Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике „Лаза Лазаревић“.

Жене дупло више оболевају него мушкарци. Сматра се да су генетика, стресна и трауматска животна искуства, депресија само неки од окидача овог стања. Први симптоми се обично јављају у адолесценцији.

„Људи који пате од агорафобије не желе уопште да изађу у неки јавни простор, осећају да ће добити панични напад, да ће полудети. Некада се то чак артикулише као страх од срчаног удара или можданог удара. Јако су интензивни психосоматски симптоми, страх од гушења, отежани рад срца, прекомерно знојење“, објашњава психолошкиња Ана Мирковић.

Пандемија погодује онима који не излазе 

„Све ми је недостајало. Недостајало ми је да без проблема одем у продавницу и онда сам почела. Одлучила сам да се суочим са страхом, да издржим сву нелагоду и кренула. Што сам се више излагала страху, страх је био мањи, што сам више излазила осећала сам се слободније“, прича Данијела.

Током пандемије вируса корона, особе које имају страх од отвореног простора ређе су се обраћале за помоћ, али то није знак да су њихове фобије нестале, упозоравају лекари.

„Све ове мере које се примењују последњих годину и по дана, укључујући и карантин, на негативан начин погодују одржавању агорафобије, тако да људи нису принуђени да излазе, и њихова агорафобија им мање смета, те у том смислу ми у овом тренутку имамо мање људи који се јављају за помоћ, али како буду мере попуштале очекујемо да ће тај број да буде значајно већи“, указао је професор др Милан Латас, психијатар Универзитетског клиничког центра Србије.

Агорафобија се, као и све друге менталне потешкоће, лечи. Лекари кажу да најбоље резултате даје психотерапија уз обавезне лекове.