Више зеленила - више здравља, довољан нам је и парк

Дрвеће наравно улепшава урбана насеља и помаже становницима да се уопште - осећају боље. Међутим, није реч само о естетици. Стручњаци тврде да се улагањем у садњу дрвећа, улаже и у здравље.

Најпре, дрвеће хлади и освежава урбана места, у врелим данима. Роб Мекдоналд, водећи научник за истраживање градова у организацији "Nature Conservancy" каже да је просечно смањење температуре у деловима града где има дрвећа два степена током лета.

У налетима топлотних таласа, додаје, то може бити врло важно за људе, посебно старије, који су у већем ризику од топлотног удара.

Дрвеће се на свој начин „бори" против загађења ваздуха.

Дрвеће с великим лишћем има већу површину којом филтрира штетне честице из ваздуха, каже Мекдоналд и додаје да је брест посебно ефикасан.

Дрвеће које има „длакаво" лишће још је корисније јер се за њих „лепе" штетне материје.

Дрвеће и зеленило могу продужити животни век. У великој студији која је пратила скоро 110.000 жена током осам година, објављеној у априлу у часопису Environmental Health Perspectives, истраживачи са Харварда открили су да су жене које живе у подручјима богатим зеленилом, имале 12 посто нижу стопу смртности од изненадног смртног случаја, у односу на жене окружене са мање вегетације.

Иако узрок и последица нису утврђени, најјаче везе биле су код смањења стопе смртности од респираторних болести и рака.

Сателитски снимци су коришћени за одређивање присуства сезонског зеленила у радијусу од 250 метара око адресе сваког учесника у студији.

Зеленило или вегетација нису били ограничени само на дрвеће, каже аутор студије Питер Џејмс, научни сарадник на Одељењу за епидемиологију на Харварду.

„Зелено окружење које смо узимали у обзир обухвата све што врши фотосинтезу - дрвеће, трава, грмље, коров. Није реч само о уређеним дрворедима и травњацима", додао је Џејмс.

Дрвеће може да олакша стања депресије и стреса. У студији са Харварда, ментално здравље је било кључни фактор који је повезивао густину вегетације са смањењем ризика од смрти, каже Џејмс.
Зелено окружење има тенденцију да појача жељу за физичком активношћу и друштвеном повезаношћу, те тако умањује депресију.

Када се број стабала у окружењу смањи

Губитак дрвећа није увек феномен изазван деловањем човека. Штеточине и заразне болести могу да нападну површине под стаблима и читаве шуме. У сваком случају, студије показују да мањи број стабала у окружењу може да утиче на већи број људи оболелих од срчаних болести и болести дисајних органа.

Дрвеће може да утиче и на нападе астме. Пре неколико година, стратешки постављени сензори мерили су нивое азот-диоксида у скоро 150 насеља у Портланду у Орегону. 

Као један од штетних гасова из возила, индустријских и других процеса, азот-диоксид је заправо велики део смога и један је од шест водећих загађивача ваздуха.

У студији, спроведеној на Државном универзитету у Портланду, површина земљишта под дрвећем имала је значајан утицај на ниво азот-диоксида и респираторно здравље становника по областима.

На пример, у подручјима са вишим процентом територије под дрвећем, процењено је да деца мање изостају из школе због смањења напада астме.

Посете хитној помоћи због астме годишње су смањене за, у просеку, 54 по особи, а боравак у болници код старијих особа смањен је за процењених 46 боравака, наводи се у студији објављеној у новембру 2014. у часопису Journal Pollution Environmental.

Дрвеће подржава квалитетан сан. У опсежној националној студији која је обухватила више од 255.000 одраслих испитаника, истраживачи су испитали утицај природног окружења на сан.

Близина обале или водених површина, температура околине, топлота, влажност и изложеност светлости узети су у обзир у студији објављеној у издању Preventive Medicine 2015. Закључено је да зеленило, само по себи, штити мушкарце свих узраста и старије одрасле особе од проблема са несаницом.