Зашто је некада добро пустити башту да „мало подивља"

Познате су и доказане користи које хортикултура може имати и на ментално и физичко здравље – од ублажавања стреса до смањења нивоа бола. 

Међутим, у последње време се поставља питање и да ли узгој биљака може имати и другу страну. Могу ли неки аспекти баштованства, и у затвореном и на отвореном, такође бити извор стреса и, ако је тако, постоји ли начин да прилагодимо оно што радимо како бисмо максимизирали терапијске предности вртларства?

Када је реч о собним биљкама, заборавите на хаштагове и трендове из часописа. Далеко важније од тренда уређења ентеријера је, здрава, емоционална жеља за бригом и неговањем.

„Као власник најмање петсто собних биљака, признаћу да се понекад осећам преоптерећен. Морао сам и да застанем, прстом лебдећи изнад иконе „додај у корпу", да заиста размислим да ли ми треба та ретка нова сорта орхидеја или сам ухваћен у потенцијално нездравом налету ендорфина", рекао је искрено Џејмс Вонг, саветник за хортикултуру.

Ако се и вама догоди слично искуство, саветује – није срамота смањити збирку цвећа о којем бринете.

Мање биљака о којима се боље брине биће вам већи извор радости, а свакако је боље и за биљке.

Ако не знате шта да чините са великим бројем биљака које сте већ почели да гајите, а онда схватили да ипак не можете да издржите – једноставно их продајте или поклоните.

За вртларе на отвореном, највећи извор стреса, углавном су бриге око уредности и реда. Ово је посебно случај када су у питању структурни аспекти садње који захтевају сталну негу, попут формирања живица и одржавања травњака.

Вонг каже: „Ако волите свој травњак и он вам доноси радост, то је сјајно. Међутим, ако за Вас представља муку, запамтите да не постоји правило да их вртови морају имати".

Када је реч о живици и биљкама које константно траже обраду или захтевају обликовање, Вонг додаје да није лоше понекад их „оставити на миру".

„У нашим све регулисанијим животима, помало дивље двориште или врт где има и понеког маслачка или непоткресане живе ограде, може донети више радости него стерилност савршено ошишаних биљака", сигуран је Вонг.

Чињеница је да мало ове „дворишне дивљине" може да пружа и станиште за неке врсте животиња, од јежева до птица, па тако опуштеност у одржавању баште може донети нова и лепа искуства уз избегавање стреса.