Штитна жлезда утиче на рад скоро сваке ћелије у организму, зато је не лечите на своју руку

Антитела одређују један степен одговора организма на присуство одређених антигена. Код штитне жлезде повишен ниво антитела значи да се она бори против саме себе. То је група аутоимуних болести која је доста распрострањена у ендокринологији и врло је специфична за лечење, наглашава ендокринолог др Ђуро Мацут, професор Медицинског факултета у Београду и Атини.

Зато је јако битно, додаје професор, поставити дијагнозу на прави начин, али пре свега, одлучити и о терапији на прави начин и у правом тренутку, јер не значи да сваки поремећај треба лечити.

„Постоје стања са позитивношћу антитела која се прате и постоје стања када имамо болест, односно постоје клинички знаци. У ситуацији када немамо јасно позитивна антитела, то су заправо ситуације када се још увек није у потпуности развила лабораторијска дијагноза, односно када немамо потпуно постигнут ниво антитела у крви. У том случају ми можемо да почнемо са лечењем са малим дозама, веома опрезно и то зовемо субклинички или претклиничке фазе болести“, објашњава професор Мацут.

У оваквим случајевима специјалисти интерне медицине прате стање пацијента која нису нужно за специјалистички преглед ендокринолога.

Антитела штитасте жлезде, такође играју веома битну улогу у лечењу стерилитета као могући фактор спонтаних побачаја код жена које покушавају да остану у другом стању.

„Присуство антитела може да одреди потребу да се код тих пацијенткиња укључе лекови, али само у ситуацији када су други хормони у поремећеном односу. Чак ни у тим ситуацијама није нужно лечити пацијента, осим ако ендокринолог не процени да је то потребно“, наглашава саговорник Сање Беловић.

Да ли ови пацијенти смеју да приме вакцину?

Професор др Ђуро Мацут је чалан Извршног одбора Европског друштва ендокринолога и наводи да је било доста дискусије да ли пацијенти који имају поремећен рад штитне жлезде треба да приме вакцину против коронавируса.

„Постоје земље у Европи које су избегавале да вакцинишу пацијенте који имају проблема са штитном жлездом. Заузет је став да добро регулисани пацијенти, они који су на стабилним терапијама, без разлике да ли имају антитела, треба и могу да се вакцинишу, без обзира коју аутоимуну енодринолошку болест имају, могу слободно да се вакцинишу“, наглашава професор Мацут на крају гостовања у Јутарњем програму.