Акутна леукемија се лечи, али су потребни донори матичних ћелија
Трансплантација матичних ћелија је једини начин за излечење од леукемије, малигног обољења крви. Напретком медицине, матичне ћелије се више не ваде директно из коштане сржи, већ се добијају из крви.
То је посебан вид добровољног давалаштва, а таквих донора је у Србији десет пута мање од потреба. Зато је суботичко удружење ЛЕУКА, у сарадњи са Фондацијом „Ана и Владе Дивац“, Ју-Ес-Ејдом и Балканским фондом за демократију, покренуло кампању за подизање свести о потреби добровољног давалаштва тромбоцита и матичних ћелија.
Суботичанка Мелинда Тот Демек излечена је од акутне леукемије, која је била опасна за њен живот. За Јутарњи програм објаснила је како изгледа лечење од ове болести.
„Лечење од акутне леукемије је јако тежак и дуготрајан процес. Хвала драгом Богу, ја сам имала донора, мог брата, који је могао да ми дâ матичне ћелије, а вероватноћа да се оне поклапају између браће и сестара је само 25 одсто. Значи јако мали постотак. Ја бих апеловала на све људе да се пријаве у регистар донора матичних ћелија“, позива Мелинда Тот Демек из Удружења за борбу против акутних леукемија ЛЕУКА.
Мелинда додаје и да људи, нажалост, и даље мисле да се од донора матичних ћелија оне ваде буквално из кости и пресађује болесној особи, али то више није тако, већ се све ради преко крви.
Људи који желе да се пријаве у регистар, треба да оду у своју станицу за трансфузију, да тамо изразе своју жељу. Тада се узме једна епрувета крви, која се пошаље у Београд, у Институт за трансфузију. Тамо се уради такозвана ХЛА типизација и донор се уписује у Национални регистар. Уколико се појави нека особа којој су потребне матичне ћелије, а установи се генетско поклапање са донором из регистра, онда се покреће процедура.
„Значи, ништа не боли, осим једног малог убода игле код вађења крви. Уколико се утврди поклапање онда се детаљно испитује стање донора који мора да буде сто посто здрав. Пет дана пре трансплантације донор пролази кроз припрему, односно прима инјекције које на неки начин 'истерују' матичне ћелије из кости у крвоток. Затим следи трансплантација“, објашњава Мелинда Тот Демек.
У Србији тренутно има само око 9.000 пријављених донора, што је у односу напотребе јако мало.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар